Otkrovenje Šiva-Šakti tajni Kajlaša i Maču Pikču

Uvod

Prošlog meseca, tokom našeg skorašnjeg hodočašća na Maču Pikču sa Mohanđijem u aprilu 2019, duboka istina iznutra mi se obznanila, ostala sam bez daha zbog njene veličine, dubine i lepote. Ovaj blog sam posvetila tom otkrovenju, slaveći naše zajedničko čovečanstvo, naše zajedničko božanstvo u čovečanstu i svetu vezu sa Majkom Prirodom.

ustrasana-at-sun-gate
Joga za otvaranje srca – fotografisao je naš vodič Malku neposredno posle otkrovenja  na Sunčanoj Kapiji, 15. aprila 2019.

Zahvaljujući ovoj predivnoj duhovnoj platformi koja je stvorena kroz Mohanđija, blagoslovena sam da tokom ove godine posetim četiri predivna mesta moći na Zemlji: Mači Pikču, sveto crveno kamenje i vortekse u Sedoni, Bosanske piramide i krunu Majke Zemlje – moćni Kajlaš na Tibetu. Na pola sam tog puta sada dok pišem ovaj blog. Moja namera je da podelim najvažnije uvide i blagoslove sa ovih lokacija, pozivajući vas da iskoristite njihove dobrobiti dok mi se pridružujete na ovim putovanjima u duhu, ili ako je moguće uživo.

Za sve vas koji me ne poznajete – nakon mnogo godina iskrenog duhovnog traganja, upoznala sam Mohanđija 2007. godine. Potraga je tada sazrela u duboku i bogatu iskustvenu duhovnost – u liniji sa principom drevne Sanatana Darme i duhovnog nasleđa Data i Nat mudraca koji su nam dali istinsko znanje o jogi. Mohanđi je naš put imenovao rečima koje su izvan svih ograničenja: ,,Put bez Puta.” Na tom putu ne postoji razdaljina između puta i odredišta. Šta više, ne postoje stroga pravila ili predodređeni dogmatski pogledi koji se primenjuju na ovom putu, osim nenasilja.  Međutim, ni nenasilje se ne nameće. Dešava se iznutra kako osoba hoda putem od grubog ka suptilnom, od neznanja ka blaženstvu. Na ovom putu, Božansko ne obitava samo na nebu, što se nalazi tamo negde gore, daleko od nas. Svi odgovori se nalaze unutra, kako se Božanstvo nalazi u sebi, obavijeno zatvorom umnih koncepata, strahova, predrasuda, očekivanja, želja i razočaranja. Jednom kada istinski prepoznamo da je sve što tražimo unutra i da je naš spoljašnji svet odraz našeg unutrašnjeg, počinjemo preuzimati odgovornost za oba, spoljašnji i unutrašnji, kreirajući novu stvarnost kroz svesni život ukorenjen u bezuslovnoj ljubavi, čistoti, veri i predaji.

ritual-at-the-lake

Na ovom putu bez puta, imamo duboko poštovanje prema božanskoj ženskoj energiji. Sva bića Majke Zemlje i Prirode kao živa, vibrirajuća manifestacija Božanske Ljubavi, obuhvaćena su proširenim srcem. Stoga ja snažno rezonujem sa učenjima svih autohtonih naroda, koje je zapadnjačka civilizacija besramno ugušila, i nametnula kao superiorna. Vekovi ove ironije sada se bliže kraju. Došlo je vreme da odamo počast i da oživimo naše svete tradicije, da prepoznamo ljubav i jedinstvo u njihovoj suštini, i da jednostavno povežemo tačke između svih svetih tradicija i učenja koje nas vode do istog vrha planine. Došlo je vreme da sveta ženska energija zasija u punom sjaju, kako bi Šakti čovečanstva zauzela svoje mesto u zagrljaju Šive. To je moja strast, koja je nastala kao ptica feniks iz pepela groznih ratova u bivšoj Jugoslaviji, hrabro uzvikujući moj razlog postojanja – služiti i slaviti istinsko jedinstvo.

m-and-devi-a-gentle-moment

Sličnost između Kajlaša i Maču Pikču

Fokus ovog bloga će biti na svetoj vezi i jedinstvenoj sličnosti između dve od četiri gore pomenute lokacije: Kajlaš (prebivalište Šive) i Maču Pikču (prebivalište Šakti – na planetarnom nivou). Velika mi je čast da sa vama podelim ovaj duboki uvid.

Želela bih da počnem sa jednom važnom sličnošću između Kajlaša i Maču Pikčua koju sam shvatila – jedinstvena kombinacija veličanstvene lepote Majke Prirode koja se prikazuje kroz zadivljujuće planine i doline i određene modifikacije / dopune koje su samo duhovno visoko razvijena bića mogla napraviti kako bi podesili svoj oblik na način koji će ovim lokacijama pružiti istinski duboki smisao i svrhu. Tako su ova mesta postala prava mesta moći, sa neverovatnim energetskim efektom koji je potpuno transformativan, i koji podržava unutrašnju alhemiju i poravnanje koje podstiče aktivaciju Kundalini i kao posledicu toga duhovno buđenje.

the-old-bird

Budući da je Maču Pikču mesto moći Šakti, ovaj proces je veoma blag – dovoljno je biti tamo sa dubokim poštovanjem, meditirajte, razmatrajte i uživajte u lepoti i Majčinom zagrljaju, i blagoslovi su zagarantovani. Međutim, na Kajlašu je taj proces mnogo naporniji, drastičniji i intenzivniji. Kao kokice u pećnici, bolne unutrašnje impresije (samskare) počinju da iskaču kada se napreduje kroz jatru u visokoj vibraciji Kajlaša, podržane agonijom velike visinske bolesti (koja je zagarantovana 🙂 ) i izazovnim, dugim hodanjem. Oni koji pristupaju procesu kao ego fizičkom izazovu nikada neće uspeti. Samo kroz predaju, poniznost i zahvalnost mogu upotpuniti jatru. A osoba na početku i na kraju tog putovanja neće biti ista … (više o mom iskustvu Kajlaš jatre u 2014. možete pročitati ovde)

Trenutak otkrovenja

Ovaj poseban trenutak dogodio se na našem putu prema Sunčanoj Kapiji (ili Inti Punku, na 2745 m), mestu gde sam imala svoje nezaboravno iskustvo zlatne spirale na vrhu krunske čakre tokom našeg prvog hodočašća na Maču Pikču u aprilu 2018. (kako je opisano ovde). Jedva sam čekala da dođem opet i ovaj put, na moju veliku radost, većina grupe mi se pridružila. Mohanđi se povremeno zaustavljao na određenim mestima gde je osećao posebne energije.

Tokom jednog sata uspona na Sunčanu Kapiju 15. aprila 2019. bilo je divno slušati mnoge priče koje je naš divni vodič Malku delio. Njegova ljubav prema istinskoj istoriji svojih predaka Inka je veoma duboka i iskrena, deli je kroz nekoliko knjiga koje je napisao i njegove brojne ture. U jednom trenutku smo se zaustavili na lokaciji gde je pogled na celi kompleks Maču Pikču bio fantastičan. Dok  smo gledali oblik veličanstvenog Maču Pikčua i Vajna Pikču apusa (planina, ili preciznije, duh planine), Malku je podelio sa mnom neverovatne slike prikazane na prednjoj i zadnjoj korici njegove knjige “Kristalni grad Maču Pikču ”, pomažući mi da identifikujem one oblike na spektakularnim planinama ispred nas.

mp-and-mallku-face

Bilo je čarobno gledati tu nezamislivu lepotu stvaranja pred našim očima! Od prošlogodišnjeg istraživanja ovog veličanstvenog mesta moći, bila sam svesna nekih od zapanjujuće simbolike Maču Pikčua – poput oblika šćućurene pume na Vajni Pikču i Kondora s velikim krilima pored njega.

puma

Međutim, ovaj put, Malku mi je pomogao da shvatim da se ceo Maču Pikču može smatrati ogromnim anđeoskim profilom – mudrim Inka muškarcem koji leži na leđima, gledajući u nebo.

back-cover

I to je bio samo početak. Zatim je prebacio knjigu na prednje korice i pokazao na drugi profil, okrenut u suprotnom smeru. Očigledno je bio ženski andski profil, sa minđušama i dugom kosom. Muški profil sada nestaje u njenom telu sa okruglim trbuhom (koji može značiti trudnoću) i jasno vidljivim rukama u predivnom samoprenosu srca (najverovatnije poruka važnosti ljubavi). Bila sam oduševljena!

front-cover

Dok je Malku predstavio ova dva profila kao dve odvojene slike koje se vide iz različitih uglova, odmah sam ih videla kao jednu slavnu reprezentaciju Šiva-Šakti jedinstva, upravo pred našim očima! U stvari, reprezentacije muškog i ženskog profila dele istu bradu, dok je ono što se može reći da je ključna duhovna tačka Maču Pikčua – Hram Sunca (u obliku piramide zigurata), „desno oko“ ženskog aspekta.

U tom trenutku sam bukvalno izgubila dah zbog ogromnog sinhroniciteta koji se spustio na mene: ovo sam videla i ranije, za vreme našeg hodočašća na Kajlaš. Ova realizacija se dogodila i tokom našeg drugog hodočašća ovim najsvetijim centrom moći (tokom jatre Kajlaša sa Mohanđijem  2016. godine). Štaviše, u velikoj meri je podržana i slika iz moćne knjige „U potrazi za gradom bogova: u oblastima Šambale“, koju je napisao dr. Ernest Muldašev iz Rusije (knjigu sam čitala na srpskom, ne znam da li je dostupna na engleskom jeziku…)

muldashev_o

Bila sam u mogućnosti da naučim o najmoćnijem aspektu Kajlaša – „Malom Kajlašu“, koji je Šakti / ženski aspekt Kajlaša. Niko nikada ranije o tome nije govorio (bar ne koliko ja znam). Opet kažem, Šakti deo Kajlaša je manji od stvarnog / muškog Kajlaša, ali u sebi sadrži najveću moć.

south-face-of-kailash
Južno lice Kajlaša – Mali Kajlaš na levoj strani, prekriven snežnom belom kupolom (slika preuzeta sa interneta – Zemlje snega 2014)

U svojoj knjizi Dr. Muldašev opisuje sve o najmoćnijoj tajni „Malog Kajlaša“, moćnom Šantamani kamenu, koji može uticati / kontrolisati umove ljudi i ima direktan uticaj na našu Kundalini kako mu se približavamo. Zato je „Mali Kajlaš“ potpuno nepristupačan sa svih strana, božanski zaštićen.

muldashev-small-kailash

Važno je napomenuti da je u drevnoj Indiji Šakti uvek bila prikazana kao njegova voljena Parvati, nešto manja od njega, ponizna i predana, sa ogromnom snagom koja proizilazi iz njene čistoće, lepote i predanosti.

shiv6
Šiva i Parvati (slika preuzeta sa interneta – Priča o Šiva Parvati Kaljanam)

Bez Šakti, ne može se realizovati Šiva. Čak je i obećanje Božanskog u nama, iskonska kosmička energija Kundalini, prikazana kao ženska sila. Počevši od uspona iz trokutaste baze (Kula Kunda – trouglasto udubljenje sakralne kosti) u korenu kičme, Kundalini Šakti mora proći kroz sve blokade na putu, paleći svih sedam glavnih energetskih vrtloga / čakri duž centralnog meridijana, kako bi se pridružila Šivi na krunskoj čakri… Zato je Šiva simbolično prikazan kao zgodan, mišićav čovek koji sedi u krajnjoj tišini na vrhu, snegom obavijenom Kajlašu.

kundalini
Podizanje Kundalinija (slika preuzeta sa interneta)

Štaviše, u svojoj knjizi Dr. Muldašev je opisao kako su bića koja su visoko evoluirala stvorila ‘Grad bogova’ na Kajlašu (prema njegovim naučnim procenama, to se dogodilo još u vreme Lemurije, pre 850.000 godina…) dodali su  još jedan sloj zaštite – moćne laserske planine iz kojih bi, ako je potrebno, laserske zrake bile usmerene prema Malom Kajlašu kako bi se osiguralo da tamne sile u bilo kojem obliku ili formi nikada ne bi dostigle tu najsvetiju lokaciju i manipulisale ljudskim umovima.

laser-mountains-and-the-giant-mirror-of-time-in-the-middle
Laserske planine i Veliko ogledalo vremena u sredini – bila sam veoma ushićena kad sam prepoznala ove planine iz slika u knjizi dr. Muldaševa (fotografija nastala tokom jatre Kajlaš sa Mohanđijem 2016)
lasers
Slika dr Muldaševa – laser džinovske stene usmeren ka Malom Kajlašu i vratima Šambale – način na koji su drevni narodi štitili najsvetiji/ženski deo Kajlaša.

Što se više približavamo „Malom Kajlašu“, to više njegova Kundalini počinje da reaguje. Čista srca hodočasnika koji nude iskrene molitve zahvalnosti i emituju vibracije istinske predanosti dobijaju najviše od Kajlaša. Oni koji se nisu dovoljno pročistili da bi mogli da izdrže efekat čišćenja i arogantno pokušaju da se približe Kajlašu, najverovatnije će umreti zbog iznenadne aktivacije Kundalini energije, jer njihovi nervni završeci izgore.

Tokom naše Unutrašnje Kore Kajlaša 2016. godine, nismo bili u mogućnosti da posetimo moćnu Saptariši pećinu (najbliža kojoj se ide za Mali Kajlaš tokom Unutrašnje Kore) jer grupa od otprilike trideset kineskih vojnika je otišla tamo i svi su poginuli (iz očiglednih razloga …). Zbog toga je kineska vlada izdala zabranu svim hodočasnicima koji idu na unutrašnju Koru da idu tamo. Ipak, naša grupa je uspešno završila prva dva dana jatre, dok grupe koje su pošle dan ranije i jedan dan posle nas nisu zbog lošeg vremena. To je verovatno bilo sve što bi naše telo moglo da podnese i već je bilo tako duboko i tako teško proći, da nismo mogli da zamislimo još jedan dan tako napornog, neopisivo teškog uspona. Na Kajlašu se može videti i doživeti samo ono što je dano / karmički zasluženo, ništa više i ništa manje. Odlazak na Kajlaš sa svojim Guruom je najveći blagoslov, jer inače nemoguće postaje moguće i mnoge prepreke se uklanjaju. Svedoci smo toga tokom cele naše Kajlaš jatre i drugih hodočasničkih putovanja sa Mohanđijem do sada (mnoga duboka iskustva i uvidi, uključujući i moj skromni doprinos, mogu se naći u knjizi Inner Cora, koju preporučujem. Može se naručiti ovde).

kailash-the-inner-kora-book

Vraćajući se stvarnom iskustvu sa Maču Pikčua – dok je dubina ovog otkrića na putu do Sunčane Kapije utonula, došla sam do veličanstvenog otvora u obliku materice sa najčudesnijim pogledom (Maču Pikču, Vajna Pikču i zapanjujuća planina Putukusi, kapija u unutrašnji svet Svetog Grada) sve prikazano u svom punom veličanstvu pred mojim očima na Sunčevim vratima.

 

sun-gate-view-devi

Veličanstveni momenat kad se Majčina utroba otvorila puna blagoslova na Sunčevim vratima, 15. april 2019.

Neko vreme sam samo sedela i plakala, nudeći svoje suze zahvalnosti velikoj utrobi Šakti ispred mene, jer me je ova najlepša Šakti lokacija na planeti Zemlji blagoslovila da vidim još jednu dimenziju svoje duboke poruke – važnost poravnanja Šiva-Šakti (ono što su Kinezi nazvali balans Jin i Jang), drevna alhemija savršenog spajanja božanskog muškog i božanskog ženskog aspekta unutra – da bi se postiglo ispunjenje ljudskog potencijala, vrhunac duhovnog iskustva, stvarni „vrh planine“, gde se svest širi u 360 stepeni i oni koji su blagosloveni prolaze kroz iskustvo prosvetljenja i dalje – u rastvaranje …

ardha-n

Gledajući ovo veličanstvo, primetila sam kako je i na Maču Pikču i na Kajlašu, Šakti / ženski aspekt manji, smešten na levoj strani, darovan najvišom snagom (Šantamani kamen; Hram Sunca) i tako lepo i elegantno spojen sa muškim aspektom.

U jednom trenutku strahopoštovanje je preplavilo moj um i osetila sam jako snažan poriv da zatvorim oči i da tečem sa energijom ove blagoslovene lokacije. Pre nego što sam počela da tražim mesto gde bih mogla da sedim i meditiram a da me ne uznemiravaju, kao da mi je pročitao misli, Malku je pokazao na jednu lokaciju koja me je zaštitila od sunca. „Sačuvali smo ga za vas“, reče on sa osmehom. Već „pijana“ od blažene energije, sretno sam sela tamo, skinula šešir i nestala na sat vremena.

Zlatna spirala koju sam prošle godine osetila na vrhu glave bila je još snažnija ovog puta (kao da je neko fizički pritiskao moju glavu).

 

sun-gate-meditation

Predaja zlatnoj spirali kod Sunčane kapije, 15. april 2019.

Kako bih ikada mogla izraziti svoju zahvalnost za sve ove blagoslove. Možda mogu početi na ovaj način, žrtvujući noć spavanja da bih napisala blog … 🙂

Neka svi budemo blagoslovljeni unutrašnjom alhemijom krajnje Šiva-Šakti unije.

Om Šiva Šaktije Namaha!

S ljubavlju i zahvalnošću,

Devi Mohan

Maču Pikču hodočašće sa Mohanđijem – Unutrašnje ispunjenje u Majčinom krilu

group-pic

Neispunjene želje su jedan od najčešćih aspekata/ dimenzija karme. Dok biramo da živimo svesno i usmeravamo naš unutrašnji kompas ka potpunom oslobođenju, moramo biti svesni želja koje nas vezuju za ovozemaljsko postojanje, čak i ako su duhovne prirode. Krajnji cilj našeg puta je da osetimo unutrašnju puninu, istinski osećaj “Imam sve, a ne treba mi ništa.” Inspirisana Mohanđijevim učenjima uvek uživam u deljenju svojih dubokih unutrašnjih iskustava sa svrhom da pomognem drugim dušama na putu duhovnog buđenja da bi:

  1. identifikovali/ postali svesni neispunjene želje kao jednog neizbežnog artikla na listi za kupovinu duše u ovom životu, a onda i da urade sve što je moguće da to ostvare graciozno, u duhu nenasilja i čistote (najmudrija opcija: postavite jasnu nameru da ispunite određenu plemenitu želju i predajte to vašem guruu, dajte njemu da se on postara za to 🙂 ), ili
  2. da se uzdignete iznad toga (čitajući iskrena iskustva koja su podelili drugi ljudi mi zaista možemo da dostignemo osećaj jednote sa piscem, osećajući nevidljivu povezanost na nivou duše).

I tako, sa namerom koju sam već gore objasnila, želela bih da sa vama podelim nekoliko mojih skorašnjih želja i kako je Milost Guru Tatve (guru principa unutar nas) posložila sve kockice tako da se ove želje ostvare na najmanje očekivan način. Kada se u životu osobe nalazi živi guru, vrata i prozori ka takvoj milosti su uvek otvoreni.

mohanji-and-devi-at-mp
U prisustvu živog majstora, vrata i prozori ka velikoj milosti su vam uvek dostupni i otvoreni

Ovaj blog je posvećen nebeskom Maču Pikču, dragulju carstva Inka, mestu poput nijednog drugog. Na ovom moćnom Šakti (Božanska majka) mestu, osoba može da doživi blaženstvo deteta u utrobi naše Božanske majke.

U aprilu 2018. godine vesela grupa, uključujući i mene, otputovala je na Maču Pikču na nezaboravno hodočašće sa Mohanđijem. Dok je iskustvo zaista bilo i više nego predivno, osetila sam da je nešto duboko unutar mene ostalo neispunjeno. Pet dana jednostavno nije bilo dovoljno. Uzimajući u obzir koliko je toga tamo bilo da se istraži, upije i oseti, previše smo bili požurivani kroz celo iskustvo. Iskreno, osetila sam da smo jedva zagrebali po površini toga što je najmoćniji Šakti centar na planeti, ispunjen nezamislivom dubinom istorije, imao da nam ponudi.

with-ana-divac
Devi sa dragom prijateljicom Anom Divac – neprestan smeh, lakoća i unutrašnja radost su obeležile ovo putovanje

Jedna od mojih želja je bila da dublje istražim tajne Maču Pikčua. Dan nakon toga usledilo je moje najsnažnije iskustvo koje sam doživela tokom hodočašća na Maču Pikču, 2018. Nekoliko nas se penjalo duže od sat vremena ka Sunčanoj kapiji drevnih Inka. U poređenju sa našim hodočašćem na Kajlaš, nije ni blizu izazovno – visinska bolest nije bila tako teška ovde i vreme je bilo savršeno.

Bilo kako bilo, veći napor je bio potreban da stignemo pred Sunčanu kapiju. Udubljena u izgovaranje mantre, sećam se trenutka kada sam konačno došla na ovu neopisivo predivnu lokaciju. Jedan pogled na to oduzima dah dok ustima izgovarate produženi zvuk ,,vauuuu”!

sun-gate

Osoba se bukvalno oseća kao da je u raju, prigrljena oblacima i kao da se ispod širi ogromnim rajskim prostorom koji ima oblik materice. Meditirala sam sat vremena osećajući da sam duboko povezana sa najdivnijom majčinskom energijom. U jednom trenutku, blažena senzacija zlatne spirale koja se podiže sa vrha glave počela je da upija moje celo biće, čineći da se osećam kao da se deo mene pokreće ka gore dok se drugi deo mene širi po tom prostoru u obliku materice, koji se nalazi ispod… (ovo je najbliže što sam mogla prići tom iskustvu opisujući ga kroz reči). Sve što sam mogla da ponudim je moj najiskreniji naklon velikim Inkama koji su blagoslovili čovečanstvo takvim nasleđem.

devi-namaste-at-the-sun-gate

Ono što je ostalo sa mnom tokom ovog putovanja je bila ljubav, lakoća, toplota i jednostavnost Keču Indijanaca, potomaka Inka. Njihov predivni šaman mnogo nas je naučio o njihovoj praistorijskoj povezanosti sa Pačamamom (Majkom Prirodom i Vremenom koje percipiraju kao Božanstvo) i kako nam ona uzvraća kada je tretiramo sa iskrenom ljubavlju. Vetar, zvuk vode, miris trave, sve se uzvisilo tokom ceremonije. Životinje (psi, ptice) su stalno dolazile i zaista smo mogli osetiti njihovu intimnu povezanost s Majkom Prirodom. Mohanđi je tiho učestvovao u celom procesu, zadržavajući kišne oblake svojim višim čakrama. Istog trenutka kada se ceremonija završila, kiša je pala 🙂. Pačamama je prihvatila ponude ljubavi. Bilo je predivno svedočiti ovoj božanskoj igri (lila)…

pachamama-ceremony

Naš divni vodič Martin iz sjajne turističke agencije Tukano Peru, bio je pravo otelovljenje slatkoće. Nasmejavao nas je do beskraja i dozvolio nam da istinski spoznamo duh njegovog naroda. Bili smo potpuno oduševljeni svime što smo neprestano doživljavali, a smeh, zbog ovoga ili onoga (uglavnom ničega što je umu znano), bio je konstantan. 🙂

guide-martin

Takođe, mogli smo da vidimo iz prve ruke kako predivni Keču Indijanci stvaraju predivne boje  veličanstvenim pamukom i vunom.

m-and-devi-in-colors-mp

Njihov radosni duh, šarene kreacije i preslatki akcenat živahne Keču devojke koja je objašnjavala proces organskog bojenja, neopisivo su nas zabavljali. Trenutak koji nikad neću zaboraviti je kada su nam pokazivali kako stvaraju sve te intenzivne boje iz prirode; kako gnječe i mešaju neke biljke u lepljivu tečnost, potapaju vunu u to i oboje je istog trenutka. Naš dragi Džordž Obeng-Duro, sa svojom slatkom šiljastom kosom, sedeo je veoma blizu gospe koja nam je pokazivala ovaj proces. Kada se Mohanđi našalio da bi Džordž mogao da ustane i da namoči vrhove kose u tu tečnost, to je bilo to – naprosto nismo mogli da zaustavimo smeh! Pomisao na to da njegova šiljata frizura ima po sebi bele snežne vrhove, terala bi me na smeh.

colors-of-peru
Kao da smo bili na nekoj vrsti opijata, malo nam je trebalo da počnemo tamo da se smejemo – neverovatna lakoća i radost iznutra su se mogle osetiti sve vreme

Još nešto mi pada na pamet – neverovatni Vilka T`ika hotelski kompleks! Moram reći da od svih putovanja na kojima sam bila u ovom životu, nikada nisam doživela hotel poput ovog. Po mom mišljenju trebalo bi da ovaj hotel ocene sa najmanje 7 zvezdica. Sagrađen je u potpunom skladu sa prirodom, nosi izvanredan smisao lepote, istorije i ravnoteže. Vodi ga predivna lokalna porodica koja nam je služila izvanrednu, preukusnu domaću vegansku hranu i provela nas kroz njihovu čakra baštu (svaki deo bašte imao je temu čakre – na primer, Svadištana je imala žute cvetiće i malu fontanu, itd.). Baš smo se dobro proveli.

wilka-tikka-family

Mohanđi i ja dobili smo sobu u delu Krunske čakre. Unutar ove predivne sobe nalazi se ogroman kamen koji izlazi iz poda. Kada su gradili hotel, sagradili su ga oko kamena koji sigurno ima neku energiju u sebi. Nikada pre nisam videla ništa slično ovome.

room-in-wilka-ticca

Bilo mi je baš žao kada sam čula da njihov hotel nije baš sjajno ocenjen na sajtovima poput Trip Advisor. Ovo je moj skromni doprinos u davanju najviše ocene ovoj predivnoj porodici i njihovom divnom hotelu (molim vas za malu uslugu – posetite tripadvisor.com i dajte im dobre ocene 🙂 ).

our-group-at-wilka-tikka-holding-the-peace-pledge
Naša vesela grupa u Vilka T`ika hotelu uživala je u čakra vrtovima i simbolično dala Zavet mira

Dok smo šetali kroz Kusko, Mohanđi je istakao da kada je um dovoljno miran, mogu se osetiti jasno predivne podzemne vode svuda po tom mestu. Uticaj toga, plus kompletna energija mesta je toliko umirujuća da čak iako je bilo mnogo pasa lutalica, nijedan od njih nije lajao. Istinsko nenasilje (Ahimsa). Nakon što je to istakao, svi smo mogli da shvatimo kako je to istina – efekat tekuće reke je zaista bio opipljiv, nosio je smirujuću energiju koja je uzrokovala miran um i unutrašnju radost.

with-lamas

Postoji još mnogo toga što bih mogla reći o iskustvu sa Maču Pikču 2018. godine, ali sada bih želela da se usmerim na današnje iskustvo, koje me zapravo i navelo da napišem ovaj blog uopšte.

Uvod u iskustvo:

Pre dva meseca, dok sam u Svetoj Ani (naš novi dom) pretraživala internet, naišla sam na Fejsbuk stranicu eksperta bioenergetskog isceljenja, predavača i pisca, Marjana Ogorevca, koji je poznat lokalno. Nikad nisam čula za njega i bilo mi je zanimljivo da istražim šta slovenačka duhovna scena ima da ponudi. Nakon nekoliko nasumičnih klikova na njegovoj stranici, naišla sam na ovu fotografiju:

marjan-ogorevc
Slika preuzeta sa FB stranice Marjana Ogorevca

Nakon nekoliko minuta posmatranja fotografije, moja kundalini je počela iznenada da se kreće. Bila sam u blaženstvu! Ušla sam u meditaciju ploveći kroz ovo iskustvo i u deliću sekunde sam unutrašnjim vidom videla sliku crne rupe – kao da se deo mene setio da sam već putovala tuda. Bilo je predivno! Istog trenutka sam znala da je ovo sveto mesto moćan portal.

 

wormhole-milky-way-819741
Slika je preuzeta ovde

Mohanđi mi je nekad pre objasnio da ako naša kundalini spontano odreaguje na nešto, to je jasan znak da je to nešto važno za nas, nešto što treba da ispitamo.

gate-of-gods-aramumuru

Kada sam malo više ispitala šta je to, saznala sam da se zove ,,Vrata Bogova” u Haju Marka. Dok sam pretraživala internet, naišla sam na ovaj neverovatan link sa tekstom koji je vredan čitanja (tu je objašnjeno sve u vezi sa ovim portalom, iskustva koja su ljudi doživeli tamo, čak i poreklo reči ,,Amerika”).

S obzirom na sve ovo, jasno je da ovde naziv ,,Kapija Bogova” uopšte nije preuveličavanje. U tom trenutku snažna želja da posetim to mesto se probudila u meni (trep! Još jedna želja! 🙂 ). Odmah sam kontaktirala našeg organizatora puta za Peru i bila sam mnogo srećna kada sam čula da se to sveto mesto nalazi blizu jezera Titikaka. Pošto ćemo ove godine ići tamo, ovo mesto je sigurno na listi za naše hodočasničko putovanje 2019. godine. Jupiiii!

Još jedna slika se iznenada pojavila pred mojim unutrašnjim vidom – flešbek slične kamene kapije, sa ulazom koji je zatvoren sa unutrašnje strane kamena. To se desilo tokom našeg hodočasničkog putovanja na Kajlaš, 2016. godine. Planina Kajlaš, što znači ,,dragoceni dijamant večnog snega”, smatra se krunskom čakrom Majke Zemlje, Šivinim prebivalištem, osom sveta i stepeništem do raja. Neki drevni izvori kažu da je ova enigmatska tibetanska planina mesto gde se nalazi tajanstveni Grad Bogova.

Poznati ruski duhovnjak i naučnik Ernest Muladašev u svojoj knjizi ,,U POTRAZI ZA GRADOM BOGOVA – U predelima Šambale” opisuje ovaj jedinstveni kamen na putu Kajlaš hodočašća kao jedan od portala za Šambalu. Rekao je da je dovoljno veliki da bi svemirski brodovi mogli da prođu kroz njega, a da ga mogu otvoriti samo oni koji su dobili posebnu mantru/ kod od besmrtnih majstora Šambale. Nakon teškog putovanja tokom prvog dana hodočašća na Kajlaš 2016. godine, bila sam blagoslovena da ga uočim čak usred visinske bolesti umora. Kliknula sam na ovu fotografiju, približila ulaz:

kailash-door-to-shamballa

Kada sam uporedila moju fotografiju i sliku iz knjige doktora Muladaševa, shvatila sam da mi je još jedan veoma važan detalj ovog moćnog portala za Šambalu promakao – ogromno konkavno ogledalo na vrhu.

concave-mirror

U svojoj knjizi doktor Muladašev objašnjava kako je ovo ogledalo povezano sa celim Gradom Bogova na Kajlašu koji nije stvorila priroda, jasno je da ga je izgradila neka visoko napredna civilizacija u vreme Lemurija. Ovo pokazuje koliko je nama prava istorija nepoznata.

A sad nazad u Sloveniju i moje kundalini iskustvo nakon što sam videla  sliku “Kapije Bogova” iz Haju Marka blizu jezera Titikaka.

Par dana nakon toga izdešavali su se neverovatni sinhroniciteti. Upoznala sam Marjana Ogorevca, tog predivnog čoveka, u blizini Maribora. Nakratko sam mu spomenula naša putovanja na Kajlaš i Maču Pikču. Usledio je divan razgovor i ja sam podelila sa njim moje kundalini iskustvo nakon što sam ugledala njegovu gore pomenutu fotografiju u Haju Marka. Onda je on podelio sa mnom neka svoja iskustva i usmerio me da pogledam video o Dejvidu Ajku, za koga je Peru bila lokacija gde je imao najveće transformišuće duhovno iskustvo u svom životu. Evo jedan video koji sam pronašla na internetu:

 

 

A sada najbolji deo – u tom videu Dejvid je pomenuo brilijantnog lokalnog turističkog vodiča Malku, koji je veoma duhovan i nudi duboke dimenzije celokupnog iskustva, mnogo dublje nego ostali vodiči. Poželela sam da on bude naš vodič (eto vidite, još jedna želja 🙂 ) i odmah sam počela da ga tražim na internetu. Pronašla sam njegovu internet stranicu i pozvala naš tim da vidimo može li on biti naš vodič na hodočašću na Maču Pikču 2019. godine. Poslali smo mu poruku preko njegove internet stranice, gde smo mu objasnili da dolazimo sa duhovnim majstorom iz Indije i da nismo obični turisti, ali nije odgovorio. Kontaktirali smo ga preko Fejsbuka takođe, ali ništa nije potvrđeno jer je njegov tim rekao da verovatno neće biti dostupan.

Danas sam pričala sa našim organizatorima puta u Peru i rekli su mi da se desila najneverovatnija stvar – naši organizatori puta u Peru uspeli su da dogovore vodiča, i to nikog drugog nego Malkua lično! Đej Mohanđi! 🙂

Šta da kažem – ništa nije poput guruove milosti… Tako da se jako veselim našem hodočašću na Maču Pikču ove godine, posebno jer imamo 9 dana (11-20 aprila), i sa takvim vodičem, i u prisustvu Mohanđija posetićemo jezero Titikaka i Kapiju Bogova. Uopšte ne želim da zamaram um očekivanjima.

Poslednja prilika da se prijavite i da nam se pridružite na hodočašću je 31. januar 2019. Ako ste u poziciji da putujete tada, podstičem vas da ne propustite ovu jedinstvenu priliku.

Volela bih da zaključim ovaj blog izjavom da verujem da su i Kajlaš i Maču Pikču lokacije koje su izabrali ljudi veoma visokog nivoa svesti (najverovatnije nisu sa planete Zemlje) i tu su prirodnu lepotu/ predispoziciju pojačali svojom visokom tehnologijom da bi stvorili istinski moćne centre koji podržavaju naše duhovno buđenje.

Evo nekih slika i crteža iz knjige ,,Kusko i sveta dolina Inka” koju mi je preporučio naš prethodni vodič Martin, koja je zaista dragocena ako hoćemo da vidimo širu sliku.

Duboko su me ganuli i inspirisali ova knjiga i sva iskustva koja smo doživeli tokom ovog nezaboravnog hodočašća. Nekoliko fotografija iz ove knjige – pripremite se da ostanete u neverici kada se nešto unutar vas uzburka:

1

U vreme kada su se Inke širile dok su se probijale u džunglu, uz neobične staze, put koji danas nosi ime “Staze Inka” dozvolio im je da otkriju “magično mesto koje je postavljeno usred šumarka visokih planina, okruženo ogromnom zmijom (Simbolika Vilkanota reke). Ovo gradilište prirodnog predstavljanja njihove socijalno-religijske šeme koja izlazi iz Majke Zemlje veoma ih je impresioniralo. Konkretno, možemo reći da vrhovi planina koji se sada zovu Mačupikču i Vajnapikču predstavljaju božanski par, JANATIN, i onaj koji je licem okrenut ka njima, PUTUKUSI, osamljeni vrh, odvojen od kompleksa, stoji sam poput ose i upotpunjuje šemu parni i neparni.” Ovako je prikazana prirodna formacija ova dva kruga sa ceremonijalnim platformama, koja je izgrađena na vrhovima unutar ovog kompleksa.

puma

Planina koja se danas zove Vajnapikču predstavlja oblik koji izgleda kao ogromna puma čija su leđa zakrivljena i u stavu je napada ili odbrane. Na vrhu planine Inke su konstruisale uske terase koje predstavljaju nakostrešenost i koristili su ih kao plodna poljoprivredna područja i kao oltar za ponude i osmatračnicu nebeskog svoda. Pored planine postoji još jedna prirodna formacija koja se sastoji od tri kamene neravnine. Dve, koje se nalaze po jedna sa svake strane,  predstavljaju poluotovrena krila, a ona kamena neravnina koja se nalazi u sredini predstavlja glavu ptice. Inke su napravile male terase da bi predstavile nakostrešenost na kondorovom vratu.(…)

,,Inke su verovale da sile koje su izvan Zemlje (Sunce, Mesec, zvezde) imaju ograničene moći. Tamo gde se ove spoljašnje sile mogu apsorbovati (ili predstaviti na Zemlji) je kada stiču moć. Samo kada su zvezde povezane sa određenim planinskim vrhom, inkarniraju se i odatle kontrolišu sudbinu čoveka.” (moguća paralela sa “prana pratištom” iz drevne Indije).

kondor

Moćni simbol Inka – Moćni kondor usmeren ka večnosti i beskonačnosti. ,,Kečuanska reč Maču Pikču znači Stara Ptica, ili vladajući zaštitni duh mira među čovečanstvom.”

Moćni kondor:

condor

I tu je umetnička kompozicija moćnog guštera Amaru Tupac u Maču Pikču, za kojeg se veruje da predstavlja najstarije biće na Zemlji. ,,Osnovni temelj verovanja Inka bio je kosmički koncept, verovanje da su priroda i vreme (Pačamama) potpuno živi generator vitalnosti svih bića, živih i neživih.”

lizard
puma-1

Sa svom našom savremenom tehnologijom, sigurna sam da smo blizu mogućnosti da stvorimo nešto prilično slično ovome…

Na kraju, završiću blog kratkom istorijom Maču Pikčua:

machu-picchu

Pre više od pet stotina godina veoma hrabar čovek po imenu Pačakutik uzdigao se kao guverner rastuće konfederacije uspostavljene u srcu južnih Anda. S vremenom, njegova veština i inteligencija pretvorile su malu naciju u veliku i moćnu imperiju koja se prostirala u pet zemalja Južne Amerike.

Tokom svoje duge vladavine ovaj Inka je preobrazio andski svet i u svoju čast izgradio najveće spomenike svog vremena, među kojima možemo naći onaj koji se smatra našom najvećom kulturnom baštinom danas – Maču Pikču.

Većina arheologa danas veruje da je čuveno mesto Inka, Maču Pikču, izgrađeno kao imanje za Pačakutik. Na jeziku Kečua, Pačakutik znači „onaj koji preokreće prostor i vreme“.

Skriven iza magle usred guste planinske šume, Maču Pikču je nesumnjivo vrhunac peruanske civilizacije, koji je bez ikakvog kontakta sa zapadnim svetom uspeo da dostigne visok nivo tehnologije i društvenog poretka.

cafe-with-crop-circles
Pedivan kafić na putu za Maču Pikču slavi misteriju i lepotu krugova u poljima koje možemo naći širom naše lepe planete. Još jedan dokaz da jednostavno ne smemo ostati u neznanju i ne priznati postojanje drugih civilizacija koje se daleko naprednije od naše.

Ako nam se ne možete pridružiti fizički na hodočašće na Maču Pikču sa Mohanđijem 2019, dobrodošli ste da nam se pridružite duhom i otvorite se kako biste prihvatili potpuno novu viziju stvarnosti…

upavishta-on-mp

Ovaj blog je moja skromna ponuda u slavljenju divnih misterija koje nas okružuju, uzvišene ljubavi i unutrašnjeg mira, i uzvišenije svrhe na putovanju naše duše.

S ljubavlju,

Devi Mohan

Moja istina – intervju za Magazin Ona

Intervju sa Devi Mohan vodila Branislava Mićić, Magazin Ona
Beograd, decembar, 2018.

devi mohan parliament magazin ona

Devi Mohan, prva srpkinja koja je govorila na Parlamentu svetskih religija

„Za gladne, hrana je Bog.“ Mohanđi

„Kada krivite nekog drugog, a ne preuzimate odgovornost, gubite moć.“ Devi Mohan

Devi Mohan je globalna predsednica dobrotvorne organizacije ACT Foundation, međunarodno aktivna sertifikovana joga instruktorka i direktorka “Himalajske škole tradicionalne joge”, prva učenica i aktivna članica duhovne misije svog duhovnog učitelja i supruga Mohanđija od samog njenog začetka  2007, mama ćerkice Mile. Trenutno živi u Sloveniji.

devi datta tapovan canada 2018 1
Devi u Mohanđi Data Tapovanu u Torontu, prvom duhovnom centru njenog duhovnog majstora i muža Mohanđija

Koliko postoji parlament i nešto malo o samom parlamentu?

Devi Mohan: Parlament svetskih religija je najstariji, najveći i najsveobuhvatniji internacionalni međureligijski događaj koji uključuje najveći broj svetskih religija i duhovnih pravaca. Nastao je da bi se negovala harmonija među svetskim religijama i duhovnim zajednicama, te da bi se podržalo njihovo uključivanje u svet i vodeće institucije, radi postizanja sklada koji naš svet čini mirnim i samoodrživim.

Od 1893 godine, kada je u Čikagu održan prvi Parlament svetskih religija, pa do sada, ovaj neverovatni događaj koji slavi bogatstvo naše raznolikosti, univerzalnost humanizma i posebnost individualizma, održava se po sedmi put (godine kad je održan su 1893, 1993, 1999, 2004, 2009, 2015), uvek na drugoj lokaciji. Od kraja 19. veka do sada, Parlament svetskih religija okuplja predstavnike, vođe i sledbenike brojnih svetskih religija i duhovnih zajednica/pravaca, kako bi zajedno razgovarali, dubinski istraživali tematiku održivog mira, i istinski slavili svoju različitost u duhu razumevanja i saradnje. Bila sam počastvovana što sam, kao predstavnik Mohanđi Fondacije i univerzalne iskustvene duhovnosti za koju se zalažemo, bila deo događaja na kojem su izlagali neki od najvećih humanista u istoriji čovečanstva: Svami Vivekanada, Nelson Mandela, Dalaj Lama Tenzin Giatso, Šri Mata Amritanandamai Devi, Džejn Godal, Šri Činmoj, Šri Šri Ravi Šankar i mnogi drugi.

Moćna energija

Po čemu je ovaj Parlament 2018 bio poseban?

Devi Mohan: Ovaj put je domaćin bio Toronto, grad koji je po raznolikosti svog stanovništva broj jedan u svetu. I zanimljivo je to što je ovog puta Parlament svetskih religija bio najveći do sada! U okviru šest glavnih plenarnih programa od 1. do 7. novembra, ukupno je održano više od 500 programa i događaja. Kongresni centar Toronta je bio poput malog grada – neopisivo ogroman. Broj posetilaca je bio blizu deset hiljada, iz najmanje osamdeset zemalja i više od dvesta religijskih i duhovnih grupa. Iako sam studirala Međunarodne odnose i diplomatiju, a potom magistrirala Mirovne studije, moram priznati da za neke od njih nikad nisam ni čula (kao Cao Dai iz Vijetnama) i da sam mnogo toga naučila.

Od samog otvaranja Parlamenta, energija je bila neopisivo moćna, počevši sa govorom predstavnika Prve Nacije (Indijanski domoroci iz Kanade koji istorijski nisu prošli ništa bolje od američkih, a koji sada napokon uživaju pažnju i poštovanje koje oduvek zaslužuju). Dakle, ovde se ne radi o toleranciji ili pokušaju da se svi svrstaju u isti koš, nego u istinskom poštovanju i slavlju lepote naše raznolikosti, kao i u negovanju harmonije u svoj toj raznolikosti. Tokom konferencije dat je prelep primer – kada vidimo polje prepuno šarenog cveća, to je nešto što nas čini srećnim i zadivljenim nad čudesnom lepotom prirode. Ko bi želeo da vidi svuda isti cvet?! Kako bi to bilo dosadno!

devi parliament 2018 1
Govor Devi Mohan na Parlamentu svetskih religija 2018 u Torontu

Slavni govornik

Kojim povodom se Devi našla na Parlamentu svetskih religija?

Devi Mohan: Moram da kažem da do juna ove godine nisam ni znala da je Parlament svetskih religija nastavio da se održava i nakon čuvenog govora Svami Vivekanande, 1893 godine. O tom govoru sam čitala u mojoj omiljenoj knjizi “Autobiografija jednog jogija”,  tokom postdiplomskih studija, 2004. Autor knjige Paramahamsa Jogananda govori o tome kako je Svami Vivekananda bukvalno daunlodovao engleski jezik iz više svesti, dok je brodom putovao iz Indije za Ameriku. Sećam se koliko me je to tada fasciniralo. Da li je stvarno moguće da možemo toliko istančati antene naše svesti, da iz nebeske biblioteke spustimo bilo koju informaciju ili znanje koje nam treba? Odmah sam prosurfovala po Internetu i ubrzo pronašla taj, sada već čuveni govor Svami Vivekanande. Kad sam ga poslušala bila sam još više fascinirana elokventnošću i dubinom njegovog govora. Ono što je tom prilikom rekao istinski važi sa sva vremena. Sa tom knjigom, u meni se desila istinska transformacija i tu je zaživela moja čvrsta odluka da svoj unutrašnji kompas okrenem ka otvaranju u višu Svest, umesto ka karijeri i gomilanju materijalnih sredstava. Shvatila sam da je ulaganje u svest mnogo vrednije od svega ostalog što svakako nestaje nakon što duša napusti telo, a da je ono što smo spoznali i iskusili jedino stvarno za nas i jedino trajno.

Prva prilika za posao nakon studija ukazala se u Dubaiju i tamo sam pojurila 2005. samo zato što je blizu Indije. Dve godine kasnije upoznala sam Mohanđija i od tad kreće jedan sasvim novi život koji istinski piše romane.

U mom horoskopu Jupiter se nalazi u kući braka (Jupiter predstavlja duhovnog majstora/učitelja/gurua), pa mi je stoga jednostavno bilo dato da imam duhovnog učitelja za muža. Uz Mohanđija sam naučila šta znači živeti u sadašnjosti i pustiti da se staza pred našim stopalima formira dok koračamo. Nemam mesečnu platu, ušteđevinu, niti mi je bilo šta u životu zagarantovano, a to je upravo ono što bi um voleo. Prepustila sam se skroz i dajem sve od sebe da u sadašnjosti živim duhovna učenja i duhovne istine koje podučavamo.

Ukratko, radi se o iskustvenoj duhovnosti sa akcentom na nesebičnosti, duhovnoj praksi (meditacija, joga), dobrotvornom radu (uvek mi bode oči ta strašno velika titula Globalnog predsednika ACT Fondacije koju imam, a osećam da radim tako malo u poređenju sa onim što je moguće), te preuzimanju odgovornosti za sve što nam se dešava u životu, uz negovanje zahvalnosti na svim iskustvima, prijatnim i neprijatnim.

devi parliament 2018 2

O Parlamentu svetskih religija saznala sam u junu ove godine, tokom mirovnog događaja pod nazivom Peace Pledge (Zavet mira) u Aziziju, u Italiji. Mohanđi je bio pozvan na taj događaj, gde sam mu se, na njegov poziv, i ja pridružila. Bio je to skup dvadesetak predstavnika raznih duhovnih pravaca i religija. Sa nekima od njih, pre samog skupa u Aziziju, bila sam na Grenlandu, gde smo u flaše skupili vodu sa glečera koji se topi neverovatnom brzinom, a duhovni predstavnici iz Indije su doneli vodu svete reke Gange, tako da su te dve vode simbolično pomešane tokom molitve mira u Aziziju. Na tom događaju upoznala sam i Odri Kitagavu (Audrey Kitagawa) predsedavajuću Parlamenta svetskih religija. Mohanđijev raspored u periodu održavanja Parlamenta je bio već popunjen i tako se meni ukazala čast da predstavljam Mohanđija i Mohanđi fondaciju na tom veličanstvenom događaju. Intuitivno sam osećala da će ovo biti događaj koji će mi na neki način promeniti život. Naime, još od rata u bivšoj Jugoslaviji želela sam da moj život bude u službi mira, da druga deca ne moraju da proživljavaju ono što sam I sama proživela tokom izbeglištva. Moj prvi posao je bio u Ujedinjenim Nacijama – bez ikakve veze, otišla sam na test, prijavila se za prevodioca i dobila posao. Isto to se desilo i sa mojim stipendijama za studije u Rimu i na Notr Dam Univerzitetu u Americi. Jednostavno sam se prijavila preko interneta i ta vrata su se otvorila. Ali po završetku studija, ja sam već jasno znala da nisam za politiku i diplomatiju, i da je moguće služiti miru putem duhovnosti. Sad svedočim kako se sve te kockice polako slažu u jedan predivan mozaik. Neizmerno sam zahvalna božanskoj sili i prvenstveno dragom Mohanđiju koji me uvek u ključnom momentu usmeri na pravi put.

(Govor Svami Vivekanande na Parlamentu svetskih religija u Cikagu 1893. možete pročitati ovde)

audience parliament devi 2018
Publika na Parlamentu 2018

Vertikalna dimenzija

Šta je bio glavni cilj tvog govora?

Devi Mohan: Moj govor je bio drugog dana Parlamenta (2. novembra) i bila sam zaista uzbuđena kad sam saznala da sam prva žena sa područja bivše Jugoslavije koja  govori na ovom magičnom svetskom događaju. Setivši se Svami Vivekanande i njegovog govora, dala sam sebi izazov da pustim da ono što imam da kažem, samo proteče kroz mene. Nisam pripremila baš nikakve beleške. Upravo zato mi je ovo bilo jedno zaista posebno, božanski prelepo i nezaboravno iskustvo.

Cilj mog govora je bio da iskažem svoju istinu, baziranu na sopstvenim spoznajama i iskustvima. Želela sam da istaknem da su dobrotvorni rad (odgovornost da učinimo ono što možemo da pomognemo nekome ko je bespomoćan ili slab), nenasilje prema drugim bićima i prema Majci Zemlji, duhovnost uopšte (naročito vertikalna dimenzija postojanja) i čista bezuslovna ljubav, ključne stavke u postizanju i očuvanju mira. Delim sa vama jedan citat iz mog govora (editovanu verziju ključnih delova govora možete naći na Mohanji Adria YouTube kanalu): „Mnoge inicijative međureligijskog dijaloga naglašavaju potrebu za dijalozima. To je um. Um vodi dijaloge. Volela bih da govorim o svesnosti koja je izvan uma. [..]  Shvatila sam da, ako želimo da se mir kao uzvišena energija spusti na zemlju, to mora da se desi kroz našu kičmu. Kičma je put do raja. I to je momenat kad sam se okrenula Indiji i drevnim učenjima, jer su oni sve to znali od vajkada. Znali su da je vertikalna dimenzija našeg postojanja rešenje za mir.“

 

 

Koja pitanja su ti drugi postavljali?

Devi Mohan: Moderator našeg panela (na kome su učestvovali i eminentni govornici iz Afrike, sa Bliskog Istoka i iz Evrope) postavio je tri pitanja:

  • Mir je veome širok koncept i svakome ta reč znači nešto drugo. U kontekstu međureligijskog mirotvorstva, kako definišeš mir i na koji aspekt međureligijskog mirotvorstva si fokusirana?
  • Centralni aspekt tvog dobrotvornog rada u okviru ACT Fondacije je koncept nesebičnog služenja onima kojima je pomoć potrebna. Kako vidiš ovaj koncept kao zajednični imenilac ili zajedničku platformu svih religija i duhovnih pravaca? U kontekstu međureligijskog mirotvorstva, molim te da navedeš primer kako ta zajednička platforma deluje kroz nesebično služenje.
  • Koji bi bio tvoj savet nekome ko tek započinje svoj put aktivizma po pitanju međureligijskog mirotvorstva?
  • Pitanje iz publike upućeno meni: “Šta je to što mi kao individue možemo da učinimo kako bismo doprineli miru u svetu?”
devi parliament 6
Devi sa prijateljima iz Indije i Srbije u Torontu

Šta si čula od drugih što te je impresioniralo?

Devi Mohan: Mnogo toga sam naučila tokom ovog događaja, ali ono što me je najviše impresioniralo (i što sam uspela da zabeležim) su bile sledeće izjave tokom Parlamenta:

  • Citat Martina Lutera Kinga: “Verujem da će završna reč (u sagi mira) pripasti nenaoružanoj istini i bezuslovnoj ljubavi.”
  • Imala sam čast da upoznam i gradonačelnika Toronta, Džona Torija (John Tory) koji je prelepo predstavio glavni moto grada Toronta “Raznolikost kao naša snaga.” Rekao je: “Ovo nije grad tolerancije. Mi ne tolerišemo raznolikost ljudi Toronta, već je vrednujemo kao jedno obogaćujuće iskustvo za sve nas. A u našoj raznolikosti, prepoznajemo zajedničku težnju. To je težnja ka spoznaji Božanske svesti i ljubavi.”
  • Sadhvi Bhagavati Sarasvati: “Ovakvim događajima, gde se duhovne vođe iz raznih religija sastaju na jednom mestu, želimo da slavlje jedinstva u našoj raznolikosti (unity in diversity) postane novi standard normalnog, što će, nadamo se, biti odbrambeni štit od 5-10% ekstremista u svetu i njihove retorike u koju tada nikog neće moći lako da uvuku.”
  • Senator Daglas Roše (Douglas Roche) je rekao da je nuklearno naoružanje krajnje zlo koje dopire do najvećih dubina naše kolektivne svesti. U rešavanju tog problema može biti plodonosan samo jedan krajnje holistički pristup. Naučimo se od Indijanaca da kad pravimo neke planove, da bi oni trebalo da se odnose ne samo na nas, nego i na buduće generacije.
  • Rabin Dejvid Rozen (Rabbi David Rosen) (u vezi sa veganstvom i zaštitom životne okoline): “Meso je droga! A skidanje sa droge nije lako. Međutim, možemo napraviti prve korake, a to je smanjenje količine mesa, jaja i mlečnih proizvoda koje unosimo u svoje telo.”

Takođe rabin Rozen (u vezi sa klimatskim promenama i pitanjima očuvanja životne okoline): “Možemo nastaviti da sastančimo na Titaniku, ali bre ljudi, mi se krećemo ka ledenom bregu! Suočimo se sa tom činjenicom. Naša planeta se kreće ka ledenom bregu Titanika.”

  • Otac Majkl (Rev. Michael): “Promena započinje vašom viljuškom!”
  • Bai Sahib Mohinder Sing (Bhai Sahib Mohinder Singh): “Mi imamo Univerzalnu deklaraciju ljudskih prava, ali šta je sa Univerzalnom deklaracijom ljudskih odgovornosti? To još uvek ne postoji.”
devi with mayor parliament 2018 6
Devi Mohan i John Tory, gradonačelnik Toronta

Braća i sestre

Jesu li prvi put žene ove godine govorile na parlamentu?

Devi Mohan: Ne, nisu govorile po prvi put, ali svakako su bile zastupljene mnogo više nego ranije. Održano je nekoliko panela posvećenih pravima žena i problematici sa kojom se žene suočavaju na poslu i u društvu. Što je najzanimljivije, ove godine je po prvi put u istoriji Parlamenta svetskih religija, predsedavajući (Chair of the Parliament) bila žena, i to niko drugi nego predivna Odri Kitagava (Audrey Kitagawa) koju sam upoznala u Aziziju. Poreklom iz Japana, Odri je visoka nekih metar i po, ali po svakom drugom paramentru ona je istinski gigant. (Više o njoj možete saznati ovde)

Svaki njen govor, kojem sam prisustvovala tokom Parlamenta, me zaista oduševio. Ona je sa neviđenom lakoćom, sa svega par beležaka na papiru, prosto nizala reči i duboke uvide poput ogrlice, sve iznimno glatko i prefinjeno, a opet tako moćno. Jako je bio dirljiv govor u kome je pomenula svoju majku koja je bila veome inteligentna i žarko je želela da se obrazuje, ali nije imala prilike jer su bili siromašni i morala je da se stara o svojih 5 kćerki. Odri je rekla: “Iako više nije živa, znam da je uz mene sada i da je kroz moj uspeh ostvarila svoje snove.” To je priča mnogih majki, uključujući i moju, koja je na svu sreću živa i dan danas me podržava u svemu, kao i moj tata.

Istakla bih i bivšu premijerku Kanade, Kim Kembel (Kim Kampbell) koja nas je sve zasmejala direktnošću svojih izjava: “Nuklearna industrija je puna mačizma i gorivo na kom se bazira je testosteron! Žene su oduvek bile više naklonjene dogovoru nego dominaciji. Zato je i dokazano da su biznisi u kojima su žene pri vrhu menadžmenta vidljivo uspešniji. [..] Globalni problemi koje trenutno imamo zahtevaju globalnu saradnju, a pod takvom globalnom saradnjom nikako se ne podrazumeva umanjenje suvereniteta zemalja.”

Vandana Šiva (Vandana Shiva) iz Indije je fantastično govorila o trenutnoj borbi za očuvanje semena od GMO korporacija. Ona živi u Rišikešu i sakuplja sva semena ovog sveta, zalaže se za slobodu od GMO. Takođe je govorila i o problemu prebrzog porasta broja stanovnika na planeti. Ona smatra da se psihologija rađanja većeg broja dece zasniva na strahu od opstanka i da je glavni uzročnik prenaseljenosti upravo veći broj dece među siromašnima. To se dešava upravo zbog njihove nesigurnosti, borbe za opstankom i straha. Siromašnim porodicama treba dati parče zemlje i time se broj dece i prenaseljenost odmah rešava. Upravo to je dokazano u Kerali, na jugu Indije – kako su siromašne porodice dobile parče zemlje i makar i najmanju podršku da obrazuju svoju decu, automatski se broj dece u tim porodicama smanjio.

Rekla je: “Sve nas je stvorio isti Bog. Šta to znači – pa to da smo u srodstvu, da smo braća i sestre!”

devi parliament 2018 4

Život od zapada do istoka

Onlajn intervju sa Devi (tada još Bibom) Mohan za RYL, 4.  maj 2015.

Intervju sa Devi (tada Bibom) Mohan možete pročitati ovde

 

Devi od istoka do zapada-1RYL 2

Biljana (Biba) devojačko prezime Radonić, udato Mohan. Rođena u Slatini (zapadna Slavonija), školovala se u Italiji (Američki Univerzitet “John Cabot” u Rimu) i Americi (Krok Institut za Mirovne Studije u sklopu “Notre Dame” Univerziteta u Indijani, jednog od najjačih Univerziteta u Americi). Tokom rata ranih devedesetih je sa porodicom izbegla u Srbiju i po završetku Gimnazije radila je kao  prevodilac za Ujedinjene Nacije (u Iloku, Skoplju i Prištini).

Njen život je film/bajka koji bi mogao uskoro da se ekranizuje. Žena koja se ostvarila kroz više uloga u životu, samo zato što je bila otvorena, prepuštena, vođena snagom intuicije i ljubavi.

Za mnoge glumce je san Holivud, a ona  je završila u indijskim filmovima. Žena sa Balkana, obišla je svet i svoju ljubav/srodnu dušu pronašla u Indiji.

11188361_10155561620835204_1619924739811471658_n

1.     Šta je za tebe Balkan, a šta Indija? Dva pomešana sveta u tebi, miris sveta koji nas vuče i ne da da stanemo.

Nakon 15 godina života u inostranstvu, sada gledam na Balkan na sasvim novi način. Frustracija zbog ekonomskih izazova se oseća, no na Balkanu postoji nešto zaista posebno, jedan ogromni potencijal koji vidim ponajviše u mladim ljudima.. Za mene Balkan predstavlja intenzitet života, strasti, šarenila i talenta koji samo treba pravilno usmeriti. To sam uvidela tokom studija u Rimu (2000 – 2004 god.). Na fakultetu John Cabot je bilo nas petnaestak sa Balkana, kao bivša Jugoslavija u malom. Bez lažne skromnosti, tada sam uvidela koliko smo mi odskakali od drugih studenata.. Inteligencija, humor, talent za ples i umetnost, kritičko razmišljanje, izrazita individualnost – sve to sam mnogo više primećivala tada kada sam bila okružena studentima iz svih krajeva sveta i stoga bila u mogućnosti da nas uporedim sa drugima. Pošto sam stipendiju za studije dobila sopstvenim trudom i običnom prijavom preko interneta, želela bih svojim primerom inspirisati mlade ljude da ne odustaju od svojih snova, da vredno uče, da savladaju što više stranih jezika, te da nauče da koriste internet kao jedan prelep prozor u svet. Nikad ne treba kriviti druge, sistem itd. no preuzeti odgovornost za svoj život, fokusirati se, dati sve od sebe, a ostalo prepustiti višoj sili.

11223805_10155561643020204_8677351860891176048_n

Na Balkanu smo puno toga prošli i po pitanju duhovnosti zaista se oseća određena zrelost i spremnost ljudi da se otvore višim uvidima i iskreno rade na sebi. Kako sam s vremenom otkrila divne energije i manastire na Fruškoj Gori, Najdanove krugove, manastire na Kosovu, piramide u Bosni, planinu Rtanj, Ostrog, kao i divne duhovne ljude u Splitu tokom nedavne posete Dalmaciji, još više me fascinira ovaj region i njegova posebnost. Polako uviđam zašto je moja duša birala da se utelovi baš na Balkanu!

Što se Indije tiče, bila je to ljubav na prvi pogled, jedno duboko prepoznavanje. Mogla bi napisati knjigu utisaka o Majci Indiji, njenom šarenilu, raznolikosti, suprotnostima koje su drastične no ipak u sebi svojstvenom skladu, vrevi koja vodi u tišinu, skromnosti i apsolutnoj prilagodljivosti ljudi, duhovnosti koja je usađena duboko u njihov DNK, o drevnim mudrostima i dubini filozofije večne Sanatana Dharme koja je poput najveće dragocenosti prenošena sa kolena na koleno nikad ne postavši dogma. I na kraju, to je moja Indija kao majka i kolevka Joge, drevne nauke nezamislive dubine koja me skroz osvojila i kojoj želim posvetiti svoj život kao njen verni sluga i instrument.

Iskrenost, šarolikost i intenzivnost bi po meni bile zajednički nazivnici Balkana i Indije.

2.     Kada i kako si spoznala potrebu za duhovnim buđenjem?

Sve je počelo sa intenzivnim iskustvom sa Bogorodicom u jednom manastiru u Srbiji 1998. god. kada sam ugledala kupolu oslikanu freskom “Bogorodica šira od nebesa.” Bio je to jedan totalno neobjašnjiv momenat. U raširenim rukama svete Bogorodice doživela sam intenzivno širenje svesti u svim pravcima, kao neku eksploziju ogromne energije. Prestala sam disati i samo znam da su mi suze bukvalno lile niz lice mada ja uopšte nisam plakala. Uvek sam osećala posebnu povezanost sa Bogorodicom, njeno sveto prisustvo u mom srcu, a to su mi kasnije potvrdili i vidoviti majstori iz Indije. Verujem da je i stipendija od 40,000$ za studije u Americi (Notre Dame kampus je posvećen Bogorodici) 2004.g, bez ikakve protekcije na zemaljskoj ravni, bio upravo Njen blagoslov.

No do istinskog poriva za duhovnim buđenjem došlo je nakon tzv. “iskustva bliskog smrti” na Kosovu 2000. god. O detaljima tog iskustva nekom drugom prilikom. U momentu kada sam spontano odlebdela iz tela, svest mi se počela širiti velikim intenzitetom. Imala sam osećaj da prolazim kroz neku vrstu tunela koji je sačinjen od impresija iz života. Kako sam prolazila dalje tim tunelom, živa Svetlost na njegovom kraju je bivala sve jača i bliža. Neverovatna Ljubav preplavljivala je celo moje biće i taman kad sam se počela rasplinjavati u toj najuzvišenijoj svetlosti Ljubavi, primila sam telepatsku poruku: “Tvoje vreme nije još došlo. Nisi ispunila svoju misiju. Tvoja misija je da služiš Jedinstvu.” U tom momentu sam se počela zgušnjavati, ako tako mogu reći, i ubrzo ponovo zatekla u fizičkom telu. Tada sam skroz prevazišla strah od smrti, istinsko duhovno traganje je započelo. Velika žeđ da se ponovo kupam u tom uzvišenom stanju svesti, te da ostvarim misiju svoje duše, me od tada ne napušta…

10421201_10155503079895204_7784797788419917245_n

3.     Mislim da svako od nas ima knjigu koja ga menja iz temelja, koja ga pokreće i transformiše. Koja je to knjiga koja ti je promenila život u svakom smilu?

U mom slučaju je to živa knjiga “Autobiografija jednog Jogija” od Paramahamsa Joganande. Ta knjiga je istinski živa jer je vibracija duhovnih Majstora usađena u nju. Jedna velika istina koju je izrekao Jogananda u toj knjizi mi se naročito urezala u pamćenje. Rekao je da je najveća milost biti u fizičkom prisustvu duhovno uzdignutih bića. To je poput blagoslova da stalno pijemo sa Izvora i u tom procesu i sami rastemo mnogo većom brzinom nego što bi to inače bio slučaj. Nisam znala kako, no verovala sam da ću dostići takav blagoslov u svom životu. Napustila sam Ameriku po završetku studija i život me uskoro odveo u Dubai, koji je samo sat i po leta avionom od predrage mi Indije….

4.     Imala si priliku da se sretneš sa Sai Babom u Indiji, kako je izgledao taj susret?

Sai Babi me 1996.god. odvela jedna izuzetna holistička doktorica i iskrena Babina poklonica iz Splita, Dr. Anđelka Majić, koja se otisnula da sa svojom GDV kamerom putuje po Indiji kako bi skenirala aure duhovnih Majstora. To mi je zvučalo jako zanimljivo, pa sam uzela dve nedelje odmora sa posla i pošla sa njom. Tako smo stigle i do Sathya Sai Babe. To je bila neopisiva milost i veliko učenje, kao da sam se po prvi put pogledala u ogledalo i priznala sebi šta mi se nije svidelo u odrazu, tj. na kojim karakteristikama moram iskreno poraditi kako bi živela najvišu verziju sebe. Sai znači Istina, Istina našeg bića koju možemo spoznati i iskazati samo kroz Ljubav i istinski rad na sebi koji prevazilazi granice ega i udobnosti. Sai Baba je takođe rekao “Moj život je moja poruka.” Smatram da je to nešto što svi mi trebamo ostvariti, da služimo sopstvenim primerom…

11070497_10155561628240204_7128197629346206939_n

5.     Živeti život bolivudske zvezde makar na tren je za tebe bila stvarnost? Opiši nam tu stvarnost 🙂

Način na koji sam dobila ulogu junakinje u filmu “Foreignchi Patlin” je još jedan primer neverovatne božanske igre (“leela”) koja je zanimljivija od bilo koje komedije koju čovek može zamisliti. Režiserka tog filma me primetila sa Mohanđijem na nekom splavu u Dubaiju. Rekla mi je da ima izrazito jaku intuiciju da sam ja upravo ta junakinja za kojim tragaju. Ja sam joj rekla da se u životu nisam bavila glumom, no ona je insistirala. Bukvalno sam iz šale i avanture prihvatila to iskustvo. Moje prethodno poznavanje borilačkih veština, Salsa plesa, Joge i indijskog duha uopšte je sve došlo kao naručeno za taj film. Najveće iznenađenje je usledilo kasnije. Film “Foreignchi Patlin” je postao najuspešniji film moderne Maharaštranske kinematografije u kom je po prvi put ikada strankinja odigrala ulogu junakinje i iz Zapadnjakinje se uspešno transformisala u pravu Maharaštransku ženu. Kad su me pozvali na premijeru filma nisam ni sanjala šta me očekuje – pomanhitale rulje kretale su se ka meni u potpunom delirijumu, deca su tražila da im dam autogram na ruci jer u datom momentu nisu imali papir, radili su tradicionalni ritual Arati na meni, totalno ludilo. Na kraju sam dobila i njihovu čuvenu Raštra Bhušan nagradu koja predstavlja zaista veliku čast. Kad god letim za Bombaj na aerodromu me neko prepozna jer se taj film i dan danas prikazuje bar jednom mesečno na najgledanijim TV kanalima na Marati jeziku, jednom od 40-ak jezika u Indiji… Najbolje od svega je da sam ja tu jedva i glumila, osećala sam se nekako prirodno u toj ulozi, jer je činjenica da taj film ima dosta dodirnih tačaka sa mojim stvarnim životom. Prosto da se čovek dobro zapita šta je stvarnost, koji “matriks”, te da uvidimo kakva je igra ovaj naš život…

1923248_138922675203_2055717_n

6.     Tvoja iskonska želja  bila je da se udaš za duhovnog Učitelja kako bi zajedno s njim služila drugima. Kako izgleda život pored Mohanđija, jednog od najznačajnijih duhovnih Učitelja u  21.veku?

Izuzetno veliki blagoslov no takođe i veliki izazov i odgovornost – teško je to opisati u par reči. Pisala sam o tome detaljno u blogu po imenu Mohanđi Faktor koji se može naći na sajtu mohandjisrbija.wordpress.com. To je bila moja velika želja koju sam osvestila nakon iskrene i duboke kontemplacije. Sai Baba je rekao nešto zaista veliko “Budite svesni svojih želja. Pazite dobro šta želite jer bi vam se to moglo i ostvariti.“ Ne mogu reći da sam tada bila svesna svih izazova koje bi život sa jednim duhovnim Majstorom potpuno posvećenom služenju drugima doneo, no ne kajem se ni jednog momenta jer mi cilj nikada nije bila udobnost no duhovni rast.

7.     Plod tvoje i Mohanđijeve ljubavi je Mila, prekrasna devojčica sveta. Kada vidiš nju šta vidiš?

Mila je najveći blagoslov u našem životu do sada. U njoj se božanski prelepo spajaju lepota Balkana i Indije. Njen svetli ten, glatka crna kosa poput sjajne grive crnog mustanga, okice koje sijaju izuzetnom jasnoćom i svetlošću viših svetova, tople rukice u kojima se sva topim kad god me zagrle, izuzetna senzibilnost i suptilnost, neizmerna ljubav prema svim bićima, glasić koji osvaja sve kojima se obrati – šta reći nego “Bože, hvala ti…” Smatram da nju nemamo šta učiti, samo je pustiti da se razvije i procveta.

10941835_10155318910145204_2646605243833605367_n

8.     Gde sebe Biljana Mohan vidi za 5 godina?

Pošto su mi dve stipendije promenile život, osećam veliku zahvalnost i poriv da se i sama aktiviram na polju obrazovanja. Vidim se na svetskim univerzitetima kako sejem seme svesnovanja, Joge, tehnika disanja, ljudskih vrednosti i holističkog pristupa životu i zdravlju u umovima i srcima mladih ljudi. To mi je velika želja i u tome vidim spoj mojih mirovnih studija, rada za Ujedinjene Nacije, dubokih unutrašnjih iskustava i uvida tokom života sa Mohanđijem, te obrazovanja u oblasti Joge i dosadašnje prakse iste.

Smatram da je neophodno uvesti ovakav jedan predmet na fakultetima kako bismo pripremili mlade ljude, našu budućnost, da u svoj trci i pritisku modernog života nauče kako da se nose sa stresom, izazovima uma i talasima emocija, te da smognu snagu da da se suoče sa svojim strahovima, te da spoznaju i žive svoju Istinu. Takođe ih želim inspirisati da uvide božansko prisustvo u očima svih živih bića, te da u istima prepoznaju svetlost Sebe. Smatram da dolazi vreme duhovnosti koja prevazilazi granice dogme, vreme kada se slavi i objedinjuje suština svih religija – a to je Ljubav, čista i bezuslovna, nemerljiva i jedina stvarna.

Mohanđi i ja, kao i svi oni koji svesno biraju da budu deo naše duhovne porodice (ne volimo koristiti reč organizacija) posvećeni smo ovom pokretu bezuslovnosti i čistote, koji počiva na stubovima Vere i Ljubavi. Meditacija “Moć Čistote” koju je Mohanđi u mom prisustvu telepatski primio 2007. god. je do sada dotakla na stotine hiljada života. Držimo je besplatno u raznim zemljama, prevedena je na nekoliko jezika i može se besplatno preuzeti sa veb stranice mohanji.org

Takođe želim dotaći na milione života putem naše dobrotvorne institucije ACT Foundation čiji sam Predsednik globalno (actfoundation.org), te biti instrument osnaženja i uzdignuća onih koji su obespravljeni, bespomoćni, ugušeni siromaštvom, glađu, bolešću i nedostatkom ljubavi i podrške. Bila sam i sama gladna i ponižavana tokom izbeglištva, znam kako je biti skroz skrhan, te kako je tada dragocen i najmanji gest bezuslovne ljubavi i podrške. U svoj toj tmini, takav gest budi snagu volje kroz božansku iskru iznenadne spoznaje da sve ima svoj dublji smisao i da u igri života uvek možemo kreirati sebe iznova. Ne postoji ništa lepše od takve ljubavi i služenja istoj!

11225404_10155561636995204_1216767353437333663_n

Mohanđi – Put u Bezuslovnu ljubav

Intervju sa Mohanđijem za magazin Sensa, Milan Bojić, Nova Svest (Mart 2013)

1362395603

Reke osećanja plove ljudskim životima, oblikujući naše odnose i vezujući nas za predele, predmete, ili druge ljude. Mi ostajemo pod njihovim utiskom ne sluteći da postoji nešto mnogo veličanstvenije, nešto univerzalno i izvorno, kao okean u koji se sve reke ulivaju. Bezuslovna ljubav je taj okean, ona je Božja emocija koja rađa sve – iz nje smo došli, i u nju ćemo se vratiti. Međutim, kakvu svest treba da poseduje onaj koji živi kroz Bezuslovnu ljubav i deli je nesebično svima oko sebe?

Takav čovek koristi svest samog “okeana”, on je jedno sa svešću “Oca” koji nas je stvorio i stoga takav čovek hoda među drugima kao učitelj, kao ogledalo u kom svi mogu videti svoj savršeni odraz.
Provesti par minuta u prisustvu takvog učitelja znači dodirnuti svoju promenu, a provesti tri dana pored njega, razgovarajući i meditirajući sa njim, to je već iskustvo koje menja sam život.

Da bi se opisao Mohanđi  potrebna je knjiga, bez kraja i poslednje korice, jer on protiče kroz beskonačnost, svestan svakog njenog delića. Ipak, ono što se o njemu može reći, jeste da je veliki učitelj  koji isijava Bezuslovnu ljubav, da je otac predivne devojčice Mile i suprug divne žene po imenu Biljana ( sa nadimkom Biba ) koja je poreklom srpkinja. Sudbina je htela da se Indija i Srbija spoje u najsuptilnijoj igri Duha i tako ovaplote zamajac prosvetljenja koji se polako ali sigurno širi čitavim svetom. Pored humanitarnog rada kroz organizaciju “Blagoslovimo svet” (Bless The World) i vođenja meditacija širom sveta, Mohanđi je bio i uspešan poslovni čovek koji zarađuje za život. On kaže da svi treba da rade i budu nezavisni i samodovoljni, jer kako možemo pomoći drugima ako prvo nismo pomogli sami sebi. Koristiti duhovnost i meditaciju kao bekstvo od stvarnosti pogrešan je put, uči nas Mohanđi i tako ističe važnost svesnosti na svim životnim nivoima.

bibaimohan

Njegova predavanja su besplatna, a vođene meditacije možete besplatno preuzeti na sajtu mohanji.org. Nesebično davanje je osnovni postulat kojim Mohanđi uči svoje sledbenike, jer samo kroz nesebično davanje i Bezuslovnu ljubav, mi čistimo svoje biće od nagomilanih tereta karme.

Put kojim je P.K. Mohan išao do svog prosvetljenja i sadašnjeg imena Mohanđi (koje mu je nadenuo jedan svetac) bio je obeležen porodičnim nerazumevanjem u mladosti, poslovnim uspesima, ali i veoma tragičnim događajima. Kada je kao uspešan poslovni čovek 1992. godine stupio u brak sa tadašnjom saputnicom Saritom, nije ni slutio šta mu sudbina sprema. Nakon tri godine braka dobio je kćerku Ammu, da bi je nakon samo pet godina od njenog rođenja, izgubio u tragičnoj saobraćajnoj nesreći.  Nakon toga, u Mohanovom životu sve je krenulo nizbrdo. Ubrzo se razveo od žene, sve stvari su mu bile pokradene, investicije su propale, i na kraju je izgubio i posao.

Sva ta agonija i patnja su se takođe odrazile i na njegovo zdravlje u vidu kamenja u bubregu, kao i problema sa kožom u obliku akutne suvoće kože i neizdrživog svraba – život mu je postao pravi pakao. Kao slomljen i ogoljen čovek, koji je imao sve a potom sve izgubio, Mohan je ušao u samoću i introspekciju. I tada, čuda su počela da se događaju. Njegova svest doživela je preobražaj, veliki duhovni učitelji ušli su u njegov život i pomogli mu da i sam to postane. Počeo je da prima poruke i uputstva sa viših razina svesti, bilo direktno ili telepatski, te da spoznaje blaženstvo pukog bivstovanja usled dubokog zarona u sebe, u spoznaju Ja Jesam.

Kao kruna novog života, 2007. godine pojavila se Biljana Radonić (Biba), sa kojom će kasnije dobiti ćerku Milu.
Priča o Mohanđiju i Bibi je moderna bajka koja zaslužuje da bude ekranizovana od kompanije Walt Disney. Svi detalji te priče mogu se pronaći na blogu koji Biba vodi (glavni blog je na engleskom). Takođe, blog koji vodi Mohanđi (brahmarishimohanji.wordpress.com) prava je riznica mudrosti.

mohan

O usponima i padovima u svom životu, Mohanđi kaže:

„Kakva privilegija – ovaj život, ovo postojanje. Prebrodio sam mnoge oluje i hodao putem trnja, podsmeha, prezira. No ipak, privilegija ovakvog puta je bila ta što mi je omogućio da shvatim ZAŠTO se sve desilo baš tako kako jeste. Sada uživam plodove te jasnoće, te spoznaje…
Ništa se ne dešava slučajno. Sve ima dublji razlog, dublje značenje. Sve neizvesnosti, gubici, trnje i prezir sa kojima sam se suočio, sve sam razumeo kao unutrašnje čišćenje i suštinsku pripremu za nešto mnogo veće, nešto mnogo značajnije, uzvišenije, božanskije.
Svaki put kada bih nešto izgubio, taj isti gubitak bi ojačao moje duhovno postojanje, polirajući oštre ivice mog ega. I sve to bez imalo mržnje, bez žalbi. Moj vidokrug se proširio, odbacujući svaki teret koji sam do tada svesno ili nesvesno nosio kroz život. Ova iskustva, ove spoznaje, dok  se sve, čak i moje postojanje, rušilo oko mene, smatram velikom privilegijom. Neizmerno i iz dubine duše sam zahvalan Božanskoj sili na ovom blagoslovu, ovakvoj milosti, ovakvoj privilegiji.“

Osoba žedna znanja može provesti dane i noći neumorno čitajući njegove inspirativne i prosvetljujuće reči.  Čak i najnemirniji um dobiće odgovor na svako svoje pitanje. Oni koji su proveli vreme kraj njega, otišli su promenjeni, zasigurno. Razgovor koji je vođen sa njim, ima tu istu snagu.

Kako prepoznati pravu duhovnost?

Razlika između kulta i prave duhovnosti je u tome što vas kult vezuje za sebe putem straha, dok vas prava duhovnost oslobađa, dozvoljava da rastete. Prava duhovnost je put ka oslobođenju, dok se kult svodi na kontrolu i vezivanje.
Guru u suštini nije osoba niti ima bilo kakav oblik. Guru je princip. Taj princip se može pojaviti u obliku ljudskog bića i voditi razgovor, ili vam može doći u obliku suptilne poruke iz prirode. No kad je učenik spreman, učitelj se zasigurno pojavi.

Ljudi su bića kreacije, mi imamo neprestanu potrebu da kreiramo i stvaramo. Odakle dolazi ta potreba, zašto je naša priroda stvaralačka?

Način na koji stvaramo sami smo odabrali. Stvaranje se odvija uz pomoć izbora i prenosi se generacijama takođe uz pomoć izbora. Moramo da shvatimo da smo mi izabrali da iskusimo i bes i mržnju i neprijateljstvo, jer su nam ta iskustva potrebna. Prvi nivo kreacije je misao, zatim reč, potom akcija. Pre svega toga, postojala je želja iz koje je nastala misao.
Ukoliko se pojavi neka misao i ostane samo na tom planu, a ne pređe u reč i akciju, to je onda samo prolazna misao. Međutim postoje misli koje nas ne napuštaju, koje sadrže fokus i pažnju.

U odnosu na sve misli koje nam jure kroz glavu, ove čine samo jedan manji postotak. Takve misli, koje imaju snagu u sebi, kreiraju našu sudbinu. One nas guraju prema nečemu iz razloga što iza njih stoji želja da to iskusimo. Tada je bolje ući u proces i ispuniti želju, jer tako ćemo je na kraju eliminisati. Još bolji način je posmatrati misao, kao što posmatrate decu kako se igraju. Samo ih posmatrati, bez uplitanja ili prosuđivanja. Kada nam se pojavljuju misli uzrokovane nekom lošom navikom, na primer treba mi alkohol, tada se treba zapitati da li sam to zaista ja, ili samo misao koja prolazi kroz mene?
Biti objektivan posmatrač, to je najbitnije.
Stvaranje na zemaljskom planu potiče iz želje, dok stvaranje na višim planovima potiče iz svrhe.

Dok odrađujemo našu staru karmu, mi istovremeno stvaramo i novu. Kako izaći iz tog kruga?

Vi ne donosite svesne izbore. Kako uopšte znate zašto se nalazite baš u toj stvarnosti u kojoj živite? Da ste svesno birali, sigurno biste izabrali samo pozitivne stvari. Svi bi bili milioneri. Dakle zašto postoje te razlike u životima? Upravo zbog nesvesnih izbora.
Bez obzira da li volimo svoju karmu ili ne, ona će se odvijati do našeg poslednjeg daha. Ona je kao šoping lista, ili plan koji smo sami napravili za ovaj život, i ona će se odigrati na način na koji je to potrebno. Ono što možete učiniti za naredni život je veoma prosto. Ukoliko postanete objektivni posmatrač, dok odrađujete svoju staru karmu, ukoliko se ne vezujete i ostanete slobodni i objektivni, onda više ne akumulirate novu karmu.  A kada ne akumulirate dalje, onda se težina smanjuje. Potom, kada budemo napuštali ovaj život, ukoliko je prtljag ili teret lagan, onda neće biti problema. Tada možda uvidite da nemate više puno želja koje vas vezuju za Zemlju i da ne treba da se vraćate ovde ponovo.

mohandji

Šta je u prirodi vezivanja?

To se događa kada smo u svakodnevnom budnom stanju. Dok smo u snu ili dubokom snu, mi se ne vezujemo ni za šta. Samo u toku dana dok smo budni mi osećamo da smo vezani za mnoge stvari. Osećamo da ako pustimo nešto, onda će nam se dogoditi nešto. Priroda uma je takva, odatle dolazi potreba za posedovanjem. Um je lepljiv, on mora da se drži za nešto. Njemu treba nešto definisano, opipljivo, neka forma koju može osetiti čulima. Ukoliko umu pokušate da predstavite nešto neopipljivo i nevidljivo kao što je Bog, on će pokušati da stvori sliku i ram Boga. Međutim Bog nije slika i ne može stati u ram. Zbog toga je um zbunjen.

Zbog čega je važno opraštanje?

Sve religije sveta insistiraju na opraštanju. Opraštanje je moćna stvar, kada oprostimo tada se oslobađamo tereta iz svog sistema. Vrlo je važno da svesno oprostimo svima, jer tada svako može da ide na svoju stranu i nastavi svoj put. Jedino što mi zaista posedujemo u ovom životu, jeste naš unutrašnji prostor. Šta god smo stekli u spoljašnjem svetu to ćemo  ostaviti iza sebe. Zbog toga je neizmerno važno održavati unutrašnji prostor čistim.

Šta je prava nesebičnost?

Nesebičnost je stanje koje dolazi iz srca. Kada počnemo da funkcionišemo iz stanja Bezuslovne ljubavi, spontano ćemo služiti i drugima. Kada pogledamo ljudsko biće, ono uvek služi, bez obzira da li je to iz ljubavi ili zato što tako mora. Mi služimo šefa, instituciju, ali to nam ne donosi zadovoljstvo. Ali kada počnemo da služimo svoju dušu, tada osećamo zadovoljstvo. Kada služimo svoju dušu, tada počinjemo da funkcionišemo iz stanja Bezuslovne ljubavi. Kao što ljudi poprimaju osobine drugih ljudi družeći se sa njima, tako se poprimaju i osobine duše kada se družimo sa njom. Karakteristika duše je da, baš kao gorivo u kolima, pomaže putovanju, ali vam ne govori kuda da idete. No, bez nje uopšte ne možete ni putovati.

Čovek je orijentisan na posedovanje, misli da ono što osvojimo ostaje sa nama. Međutim, kada odemo na groblje videćemo da oni koji tamo spavaju nisu ništa odneli sa sobom. Tokom života jurimo za onim što mislimo da će nam doneti sreću, ali je ne hvatamo. Suština duhovnosti je jednostavna, ono što vas uzdiže je duhovnost, ono što vas vezuje i čini težim, nije duhovnost. Dakle kada pomognete nekome, osećate se bolje, to vas uzdiže. Nije bitno koliko doprinosite, služite samo prema svom kapacitetu. Nekada je i šolja čaja pomoć. Glavno je da služite srcem. Nesebično služenje treba da je spontano, ne zato što neko drugi to isto radi, već zato što vi to tako hoćete.

Dešava se često da ljudi pomažu drugima, pritom zaboravljajući na sebe. Tada dolaze u situaciju da budu iskorišćeni, ili da odmognu sebi.  Kako pravilno razumeti služenje drugima i služenje sebi, odnosno kako to dvoje pravilno ujediniti?

Darežljivost počinje od kuće i porodice. Kada idete u vatru da spasete nekoga iz požara, kažu vam da stavite masku sa kiseonikom prvo na svoje lice, pa tek onda da idete da spasavate druge. Ako ne možete pomoći sebi, ne možete pomoći ni drugima. Ne kažem da treba biti sebičan, već treba biti samodovoljan i moći izdržavati sebe. Tek onda možemo pomoći drugima.  Davljeniku ne treba drugi davljenik. Prva i najvažnija stvar je da vodite računa o sebi, svojoj porodici i svom domu. To je naša dužnost i ona se ispunjava prvo prema svojoj porodici, pa tek onda prema društvu.

Druga bitna stvar kada se pomaže drugima je voditi računa da li stvaramo zavisnost od naše pomoći kod te osobe ili joj pomažemo da stane na noge i prohoda. Kada konstantno pomažete nekome, a on postaje lenj i nemaran, onda takva pomoć nije uputna. To ne pomaže društvu. Potrebno je dati ljudima moć da postanu nezavisni i da mogu sami sebe da izdržavaju. Zato je bitno ne samo da pomažemo, već da znamo kako to radimo i sa kojim efektom.
Mi treba da vodimo računa o sebi, isto kao što i drugi ljudi treba da vode računa o sebi.
Kada pokušavamo da usrećimo druge i dajemo više nego što možemo, gubimo svoju ravnotežu, i tada izražavamo bes i nervozu. Stoga je potrebno isporučivati u skladu sa svojim kapacitetom.

Na koji način izbeći stanje očekivanja i posledice koje ono nosi?

Treba planirati sa raspoloživim resursima i ostati fleksibilan. U suprotnom, ako nam se plan nije ostvario, razočaraćemo se. Treba sačuvati mir. Budi fleksibilan, reka nas svakako nosi ka okeanu.
Što smo fleksibilniji, svrha će nam biti jasnija.

Šta je naša svrha?

Osnovna svrha za svako ljudsko biće je spoznati zašto smo došli ovde, zbog kakvih iskustava.
Za vas je sve ono što ste doživeli do sada i što ćete doživeti od sada, vaša svrha. Kada vaše prisustvo na Zemlji unese svetlost u druge živote, vaša svrha će biti još jača.

Milan Bojić za magazin Sensa

Duh Sedone vam želi dobrodošlicu

Rečeno mi je da svako ima svoju „Sedona“ priču. Sedona, istinski magična lokacija, magnet je za duše koje žele da prevaziđu svaku iluziju i postignu Jedinstvo sa Božanskim. Još od davnina, prepoznata je od strane američkih Indijanaca kao jedno posebno, energetsko visoko razvijeno mesto, gde oni i danas dolaze na hodočašće.

pic-1-devi-smelling-the-flowers-boynton-canyon-sedona-vortexes
Devi miriše cveće, Bojnton kanjon (Boynton Canyon), Sedona vorteksi

Tokom nezaboravnih deset dana koje smo Mohanđi i ja proveli u visokim vibracijama moćnih vorteksa Sedone, među njenim neverovatnim meštanima, ali i sa prelepim dušama koje smo sreli na Sedona Joga Festivalu koji se održavao od 10. do 12. marta, 2017. i tokom Mohanđijevog ritrita u Sedoni od 14. do 17. marta, došlo je do puno intenzivnih unutrašnjih iskustava. Osetila sam unutrašnji poriv da iskažem svoje duboko poštovanje prema vorteksima Sedone, kao i drevnom narodu, deleći svoje utiske sa vama, putem ovog bloga. Nadam se da će moje reči preneti intenzitet i lepotu svih tih iskustava. Sve ove reči predajem i posvećujem višoj svesti koja nas je dovela u Sedonu…

pic-2-sedona-rocks-and-their-vibrations
Stene Sedone i njihove vibracije

Gde god da se pogleda Sedona, tu je lepota, spokoj i ljubav. Ovo je pravi „raj duhovnih ljudi“. Nikada nisam videla toliko radnji sa natpisima: „Vidovnjak“, „Iscelitelj„, „Skeniranje aure“, „Kristali“, „Restorativna masaža“, „Joga“ itd., na jednom mestu, nikada! Međutim, to nije samo pomodarstvo; ljudi iz Sedone imaju dubinu i zrelost i 100% su iskreni u potrazi za samorealizacijom. Ovo je bio divan podsetnik da nikada ne treba imati stereotipe. Moj um sigurno ne bi očekivao ovakav duhovni doživljaj u Americi.

Ljudi koje sam upoznala tamo, rekli su mi da oni koji nemaju čiste namere nekako bivaju filtrirani i ne ostaju u Sedoni. Slično tome, ljudi sa čistim srcima, čiji je cilj duhovno oslobođenje, jednostavno su privučeni na ovo mesto. Ubrzo je postalo jasno zašto su američki Indijanci smatrali crvene stene Sedone, svetim. Sama energija Sedone je takva da se jednostavno osećate kao kod kuće. Nemate potrebe nikom ništa da dokazujete, niti da se opravdavate za bilo šta. Jednostavno ste 100% prirodni  i osećate se odlično, stvarno sjajno. Sve odiše Jogom i nema boljeg mesta, koje sam do sada videla (osim Himalaja), za vežbanje Joge.

pic - 3 - SYF2017-Festival-Postcard_main

Sedona Joga Festival je stoga bio predodređen da bude izvanredan. To je zaista neverovatna platforma za Jogu i iskustvenu duhovnost, na kojoj se okupilo toliko divnih duša. Široka lepeza visokokvalitetnih sesija i radionica Sedona Joga Festivala (SJF-u) obuhvatale su Jogu, meditaciju, tehnike disanja, kristale, kirtane i bađane, gong kupke, razne oblike alternativnog isceljivanja, itd. Ovim se zahvaljujem Heder i Marku Titusu (Heather i Mark Titus) i celom SJF timu koji su realizovali ovaj veliki događaj, neumorno radeći dan i noć kako bi sve postigli.

Bilo je naročito divno svedočiti iskustvu razmene energije između Mohanđija i ovako neverovatne publike. On je bio istinsko ogledalo njihove zrelosti i lepote. Bilo je magično i duboko dirljivo.

pic-4-satsang-in-sedona-mohanji-and-the-wonderful-sedona-audience

Održala sam tri Joga sesije na Sedona Joga Festivalu, predstavljajući Himalajsku Školu Tradicionalne Joge (HŠTJ). Moja prva sesija je bila u zatvorenom prostoru, sa približno dvadesetoro ljudi. Došla sam malo ranije, tako da sam imala vremena da se družim sa onima koji su, takođe, došli ranije. Bila sam zadivljena da većina njih vežba Jogu više od 15 godina, da su bili u Indiji, da već godinama praktikuju Kriju, i/ili da su i sami instruktori Joge. To nikako nisam očekivala. Međutim, niko od njih se nije trudio da se pohvali time – nisu mogli biti više skromniji i prijemčiviji i njihova zrelost stvorila je zaista neverovatnu grupnu energiju. Ovaj trend se nastavio tokom Sedona Joga Festivala. Zahvalila sam im se na ovom iskustvu i osetila sam se počastvovanom što sam bila u poziciji da budem instrument podučavanja Joge tako divnim ljudima.

pic-5-1st-hsty-session-initial-pranayama
Prva HŠTJ sesija, uvodne pranajame

Odmah nakon moje prve Joga sesije, prisustvovala sam prekrasnoj Joga sesiji koju je vodila Tao-Porčon Linč (Tao-Porchon Linch), istinska inspiracija za sve Jogije, Jogine i / ili instruktore Joge. Iako ima 98 godina, odlična je u svojoj praksi Joge, puna života, ljubavi i entuzijazma. Stvarno je dodirnula moje srce i veoma sam uživala u njenom predivnom prisustvu.

pic - 6 - Devi Mohan and Tao Porchon-Lynch at SYF
Devi Mohan i Tao Porchon-Lynch na SJF

Druga joga sesija bila je na otvorenom, na prelepoj terasi sa pogledom na prekrasne crvene stene Sedone. Bilo je to u 6 ujutru, neposredno pre izlaska sunca. Postoji velika razlika između dnevne i noćne temperature u Sedoni. Tada je bilo prilično hladno, sve dok sunce nije izašlo, pa smo morali da intenziviramo naše vežbe Joge kako bismo se zagrejali. Tačno, u momentu izlaska sunca bilo je vreme za Pozdrav Suncu (Surya Namaskar).

pic-7-sun-salutations-in-sedona-at-sunrise
Pozdrav Suncu u Sedoni u svitanje

U celokupnoj svojoj praksi Joge, ovo je bio prvi put da sam to stvarno osetila – ogromnu zahvalnost i ekspanziju uz Pozdrav Suncu i ispevavanje mantri, pozdravljajući sunce, davaoca života,  prijatelja svih nas, svetlosti koja prosvetljuje naše živote… Bilo je kao u raju.

pic-8-morning-sun-and-rays-of-light-on-devi-and-hsty-banner-e1490799703759
Jutranje sunce i zraci svetlosti na Devi i HŠTJ posteru

Sledećeg dana, moja treća sesija bila je na istoj terasi, ali u 10 časova pre podne. Bilo je savršeno: ni previše hladno, ni previše vruće. Bio je to dan punog meseca. Itekako smo osećali magiju – pun mesec, Sedona vorteksi, blagoslov vežbi drevne joge, plus neverovatna grupna energija!

pic-9-wonderful-group-energy

Tokom te joga sesije akcenat je bio na srčanoj čakri i svi smo se utopili u lepotu tog iskustva. Svi su disali kao jedan i ušli ​​duboko u svaku asanu, a zatim duboko u sebe, tokom Joga Nidre.

Uvek pridajem veliki značaj Joga Nidra iskustvu na kraju. Moram reći da je ovo bilo jedno od najdivnijih iskustava Joga Nidre koje sam ikada imala. Moja svest se proširila i osećala sam sve one koji su bili prisutni, unutar sebe. Činilo se kao da smo ušli u balon blaženstva – nije postojao nikakav drugi zvuk, samo intenzivna vibracija i uzvišena lepota iskustva. Bilo je i nekih drugih radionica koje su se istovremeno odvijale na otvorenom, ali nismo mogli ništa da čujemo (kasnije mi je to potvrdilo još nekoliko, tada prisutnih, ljudi koji su prišli da mi izraze zahvalnost). Božanska energija vorteksa nas je zahvatila. Činio se kao zagrljaj Majke, tako pun ljubavi, tako nežan… Na kraju sam pevala nekoliko drevnih mantri na Sanskrtu i mogla sam da ih osetim intenzivnije nego ikada ranije. Nakon što je sesija bila završena, zahvalila sam se divnim prisutnim dušama i plakala sam bez razloga. Svi smo bili duboko dirnuti ovim iskustvom jedinstva i ljubavi.

pic-10-devi-leading-group-into-yoga-nidra-bliss
Devi vodi grupu u Joga Nidru – blaženstvo

Ovo je bio početak nezaboravnog dana.

Mohanđijev Satsang u jednoj od velikih hala u zatvorenom prostoru je bio sledeći na našem rasporedu. Mark Vitvel (Mark Whitwell), istaknuti instruktor „Srca joge“ (Heart of Yoga), jedan od najboljih savremenih instruktora Joge iz tradicije Krišnamačarje (Krishnamacharya, 1888 – 1989). Mark je održao svoju sesiju u hali, neposredno pre Mohanđija, i bilo je divno upoznati ga. Nisam imala osećaj da smo se prvi put sreli. Sve vreme sam osećala veliku radost unutar sebe…

pic-11-with-mark-whitwell1
Sa Markom Vitvelom

Dan se nastavio u blaženstvu. Nakon višegodišnjeg iskustva Mohanđijevih Satsanga i Šaktipata, za mene je ovo bilo najintenzivnije od svih koje sam iskusila. Zahvaćeni prelepom energijom vorteksa i punog meseca, u društvu publike velike zrelosti koju do sada nismo videli na zapadu, Mohanđi je održao sjajan govor koji niko nije želeo da se završi. I onda je došlo vreme za Šaktipat. Mohanđi je rekao da ljudi treba da stoje dok primaju Šaktipat i da treba da stojim odmah iza njih u slučaju da neko padne unazad. Kako se to već jednom desilo, Mohanđi je želeo da svi budu sigurni. Ganeš mi se pridružio u ovom zadatku, s obzirom da je Mohanđi istovremeno davao Šaktipat dvoma ljudima.

pic-12-shaktipat-on-3rd-day
Šaktipat trećeg dana

U trenutku kada je Šaktipat počeo, osetila sam ogromnu toplotu u svom telu. Nisam to tako intenzivno osetila od moje Šaktipat inicijacije, 2008 godine. Verovatno zbog prakse Mai-Tri energetske metode čišćenja, dok sam držala ruku iza primaoca Šaktipata, spontano se dogodilo da je energija počela da teče od moje šake do Anahata čakre primaoca. Pratila sam iskustvo, misleći da bi ovo samo moglo pomoći njihovom Šaktipat iskustvu. Nisam ni znala koliko će me to pogoditi! Povezujući se sa Mohanđijem na ovaj način, pretpostavljam da sam bila uvučena u ceo proces Šaktipata, do te mere, da je intenzitet energije koji je tekao kroz moju kičmu i dlanove, postao prevelik. Mogla sam da osetim svaku osobu, a neki od njih su bili tako prazni, bez ega, i tako prijemčivi, da su jednostavno skočili u okean svesti koji se zove Mohanđi. Ovo je bilo tako veliko iskustvo, scena koju ću pamtiti! Jedna dama imala je entitet u sebi. Pravila je talasaste pokrete svojom kičmom, duh/entitet je nešto rekao na jeziku koji je nalik na jezik američkih Indijanaca, i za par sekundi, entitet je bio izvan nje, nestao je, gore, u Beloj Svetlosti. Ona je bila u suzama i iskreno se zahvalila Mohanđiju. Mnogo neverovatnih iskustava, jedno za drugim, a izražena zahvalnost ljudi bila je toliko duboka, tako čista i iskrena … Jedna dama je plakala i rekla da ne želi da ode zato što je njena duša prepoznala Izvor. Tu je bila još jedna dama koja je uvek bila blagoslovena telepatskom zajednicom i uzvišenim majstorima i ona obično nikad ne ide ni jednom živom Učitelju i nikad ne dobija Šaktipat. Rekla je da je njen učitelj uputio na Mohanđijev Satsang i Šaktipat i uputio je da prisustvuje svim njegovim programima. Bili smo blagosloveni da je bila sa nama.

pic-13-nirmal-yogi-in-gratitude-after-shaktipat
Nirmal Jogi u zahvalnosti nakon Šaktipata

Nateš (Natesh) i ja smo poslednji primili Šaktipat od Mohanđija. Bilo je nezaboravno, predivno iskustvo i plakali smo kao bebe… Nakon što se završio Šaktipat, intenzivna energija unutar mene jednostavno nije prestajala. Mogla sam da osetim neprekidan tremor iznutra. Ruke mi se nisu tresle kada sam ih pogledala, ali osećala sam kao da se celo telo kontinuirano treslo i vibriralo iznutra. Nisam znala šta da radim sa svom tom energijom i jasno mi je bilo da bi neko mogao poludeti od toga. Setila sam se priče koju je Mohanđi često pričao kad je čovek u Širdiju zatražio od Babe da ga prosvetli. Baba ga je upozorio da neće moći da izdrži jačinu energije, ali on je insistirao. Kada je dobio energiju, čovek je počeo da trči okolo kao lud, stvarajući veliku buku. Nakon mnogih žalbi drugih ljudi, Baba mu je dao još jedan Šaktipat i povratio svu energiju. Čovek je ponovo postao normalan. Ovaj put sam dobila jasnu sliku kako se taj čovek  osećao, jer nisam bila daleko od ivice na kojoj bi neko izgubio razum. Nakon toga smo otišli ​​na ručak i hrana mi je pomogla da se prizemljim, ali iskustvo povećane energije je trajalo još skoro ceo jedan dan i sa čestim pokretima Kundalinija. Sa Mohanđijem u blizini, znala sam da sam sigurna, ali iskustvo je ipak bilo preintenzivno. Kao što jedan moj prijatelj uvek kaže, samo budite začuđeni kao dete i pitajte: „Šta je drugo moguće“ – nema ograničenja.

pic-14-jantara-and-devi-vortexes
Jantara i Devi, vorteksi

“Biti sa Mohanđijem” ritrit je počeo sledećeg dana. To je bio lep, intiman ritrit sa posebnim ljudima koji su pozvani na ovaj događaj sa različitih lokacija – jedinstveni, zreli ljudi, koji su u svakom trenutku osetili poziv i cenili svaki trenutak sa Mohanđijem. Većina njih su visoko razvijene duše koje se ne mogu sresti često.

pic-15-sedona-retreat-group-photo
Sedona Ritrit, grupna fotografija 

Bila je velika privilegija doživeti ovaj ritrit sa njima, održati jutarnju sesiju Himalajske Škole Tradicionalne Joge za njih i uraditi Mai-Tri nekima od njih, koliko god je to dozvoljavalo vreme. Ono čemu sam intuitivno svedočila tokom izvođenja Mai-Tri isceljivanja nekima od njih, dodirnulo me je još dublje. Ovo su intimna pitanja ljudi koja se ne mogu deliti, ali moram da kažem da sam mogla da doživim njihovo Božanstvo, duboka putovanja njihovih drevnih duša i bila sam toliko dirnuta njihovom poniznošću. Jedna prelepa duša zvana Tea (Thea) mi je poklonila njenu knjigu. Pročitala sam je tokom svog povratka u Srbiju i bila sam preplavljena dubinom mudrosti i Božanskim iskustvima kojima je do sada bila blagoslovena. Puno sam naučila iz njene knjige dubokih iskustava, koje je podelila.

 

pic-16-mohanji-and-thea-into-the-light1
Mohanđi i Tea, kroz svetlost

Posete vorteksima učinile su ovaj Ritrit još više posebnim. Svaki vorteks je imao drugačiju notu Božanske energije, ali svi su bili jako, jako lepi. Posebno me je pomerila naša prva poseta energetskom vrtlogu koji mnogi ljudi nisu poznavali. Ovo se dogodilo drugog dana našeg boravka u Sedoni, neposredno pre Sedona Joga Festivala. Prekrasna duša zvana Metjus (Mathews), koji je više od 20 godina proučavao vortekse Sedone, vodio nas je tamo. Čudesna isceliteljka Suzi (Suzy) nam se pridružila, zajedno sa našim neverovatnim domaćinima Moni (Monnie) i Natešom koji su neumorno radili, kao vojska od desetoro ljudi, da nas dovedu u Sedonu i učine da se sve desi.

pic-17-monnie-suzy-mohanji-mathews-and-devi-at-the-vortexes
Moni, Suzi, Mohanđi, Metjus i Devi na vorteksima

Kada smo stigli do lokacije, sela sam da meditiram na mestu koje gleda na planinu nad kojom, kao što mnogi ljudi iz Sedone svedoče, svemirski brodovi (NLO ili nepoznati leteći objekti) najviše lete. Bilo je nešto posebno u vezi sa ovim mestom.

pic-18-a-special-power-spot-e1490799873165
Mesto specijalne moći 

Zatvorenih očiju, nastavila sam da posmatram zlatni i biserni odsjaj, kao da je tu da bi mi pružio uvid u više nivoe. Malo kasnije sam primetila da je većina kamenja i stena u ovoj oblasti imala ovaj poseban sjaj! Jednostavno, ovo me je preplavilo i setila sam se zlatnog sjaja koji sam videla na licu i koži Mohanđija, još 2007, kada je Mahavatar Babađi/Mahatapa ušao u njegovo telo.

pic-19-kachina-woman-in-her-gown
Kaćina (Kachina) žena u svojoj haljini

Energija koju smo tamo osećali i dalje je širila srca i mi smo se kupali u njoj. Mohanđi je pokazao na jedno mesto na kome je energija zahvalnosti bila naročito visoka. Suzi i ja smo stajale tamo i nismo mogle da zadržimo suze. Bilo je kao izvan ovog sveta… Metjus je zatim predložio da sednemo u krug, držimo se za ruke i podignemo se u višu svest. Ono što se tada desilo je bilo neizrecivo, tako posebno, tako sveto. Metjus je iznenada kanalisao više biće sa dubljim glasom, koje je govorilo jezik koji niko od nas nije mogao da razume. Mogao je biti jezik američkih Indijanaca. Nismo mogli ni da pretpostavimo šta je rekao, ali osetili smo ton zahvalnosti i osetili smo se neizmerno blagoslovljenima. Ubrzo nakon toga, Suzi je ušla u trans i iznenada je rekla sledeće reči drugačijim, umirujućim, ženskim glasom: „Duh Sedone vam želi dobrodošlicu“. Naježila sam se. Bio je to tako veličanstven trenutak. Kasnije nam je rekla da je ovo stvarni duh Sedone, duh ovih svetih drevnih vorteksa, i da se zove Kaćina žena. Suzi je rekla da tokom svih ovih Godina, nikada nije kanalisala Duha Sedone. Bio je to veliki istorijski trenutak i bilo je jasno da je Mohanđi pozvan da dođe ovamo. Jedna od stena, koju smo mogli videti iz kanjona Bojnton, liči na graciozno lice žene sa kosom koja kao da se zanjihala na vetru…

Ovaj kamen zovu „Žena Kaćina“, duh Sedone. Moja prijateljica Jantara je podelila ovaj zanimljiv blog sa mnom o Hopi legendi i Kaćina ženi.

pic-19-the-glossy-rocks-on-the-ground
Svetlucave stene na tlu

Rečeno nam je da je kanjon Bojnton lokacija gde su prvi koji su tu stigli, bili stari Hopi, koji su komunicirali sa „Zvezdanim ljudima“ (Star People). Više civilizacije su očigledno ovde bile prisutne od davnina i skoro da nema nikoga u Sedoni ko nije imao direktno iskustvo sa vanzemaljacima. Ovako američki starosedeoci opisuju ovo iskustvo (više o Hopima, Kaćinima, itd., možete naći ovde)

„Kaćini, ili bogovi, bili su bića velike snage i moći. Poznati su po tome da su sišli na Zemlju i pomogli američkim starosedeocima da se brinu o poljima i usevima, donoseći mudrost o poljoprivredi, pravu i vladi. Imali su fizičke interakcije sa samim ljudima. Postoje i crteži na kojima su oni oslikani na zidovima pećina.“

„Američki starosedeoci su pratili kretanja nebeskih znakova – baš kao i mi danas. Zvali su to Znanje Zvezda (Star Knowledge). Iznad zemlje gde su živeli, bilo je nebo, a to su dalje bili dimenzionalni portali ili nebeske rupe. Osim toga, to je područje koje su nazvali „Okean Vrhunca“ (Ocean of Pitch), gde se lepota noćnog neba i galaksija razvlačila prema njima. Iznad toga su bile granice univerzuma. Postavljene duž oboda na granicama univerzuma, postojale su 4 različite vanzemaljske grupe.

 

pic-21-native-american-story-teller-tribe-stars
Indijanski Pripovedač plemenskih zvezda

Hopi su za Plejađane koristili ime Čuhukon (Chuhukon), što znači: oni koji se drže zajedno. Oni su sebe smatrali direktnim potomcima Plejađana. Navaho indijanci (Navajo) su nazvali Plejade Penušavo Sunce ili Delyahey, dom Crnog Boga (Black God). Irokezi (Iroquois) se njima mole za sreću. Kri pleme (Cree) smatra da su oni na Zemlju došli sa zvezda, prvo kao duše, a potom su postali krv i meso.

Veruje se da je Mitska planina (Mythic Mountain) u stvari dom Kaćina. Ovaj planinski vrh je svetao. Budući da je to  dom Kaćina duhova, to je mesto gde sleću sva velika mitska bića koja oni poštuju u svojim ritualima. „Dolazimo kao oblaci da bi blagoslovili Hopi ljude“ , citat je prenošen iz generacije u generaciju.“ (Izvor)

 

pic-22-healing-wolf-picture-from-her-home-at-the-sanctuary
Vuk koji isceljuje (Healing Wolf) – slika iz njenog doma u prihvatilištu

Tokom Ritrita posetili smo i Prihvatilište za vukove, blizu Sedone. Neverovatna dama pod nazivom Vuk koji isceljuje (Healing Wolf), koja vodi ovo svetilište, podelila je duboke priče sa nama (video snimci i fotografije iz ove posete su postavljeni na Mohanji Official Facebook stranici. Ovo je jedan od tih videa).

Bilo je divno proširiti horizonte i sve to saznati o američkim Indijancima i visoko razvijenim vanzemaljcima – nekako se to sve osećalo poznatim…

pic-23-mohanji-and-the-healing-wolf
Mohanđi i Vuk koji isceljuje

Na putu do aerodroma, divna duša zvana Triš (Trish) mi je rekla koliko je ljudi videlo ogromne svemirske brodove (veličina fudbalskog terena ili veće) sa prelepim svetlima. Bili su potpuno tihi, tj. nije bilo nikakvog zvuka motora. Ljudi su videli svemirske brodove različitih veličina – trouglastih, kružnih, cilindričnih oblika, itd. Čista energija vorteksa ih privlači. Postoje vodiči koji nude NLO turističke ture u Sedoni svakodnevno. Nije iznenađenje za bilo koga u Sedoni da se NLO mogu videti čak i golim okom svake noći, ali zasigurno koristeći vojne naočari za noćno osmatranje. Otišli ​​smo na jednu takvu turističku atrakciju sa damom koju smo sreli u Starbaksu (Starbucks). Njeno ime je Melinda Lesli (Melinda Leslie). Bilo je zabavno! Svako se navikne na ovu vrstu priča u Sedoni veoma brzo i jednostavno se zaljubljuje u sve što se ovde dešava.

Poslednje mesto koje smo Triš i ja posetile bio je Nju Ejdž Centar (New Age Center) u Sedoni. Kada smo krenule ka aerodromu, rekla je da je tu bila kod jednog starog vidovnjaka, koji je bio prvi vidovnjak u Sedoni. On se zove Viktor (Victor). Rekao joj je neverovatne stvari i osećala se počastvovanom što ga je upoznala. Ubrzo nakon što smo otišle ​​tamo, razgledajući mnoge zanimljive predmete koje možete kupiti kao poklone, pojavio se Viktor. Triš je bila oduševljena. Osetila sam ogromnu ljubav i ruke su mi same krenule ka njemu i nastavile da miluju njegovo srce. Mogla sam da osetim protok energije preko mojih dlanova ka njegovoj srčnoj čakri i kako je bio preplavljen ljubavlju. On je odmah rekao: „Oh, iscelitelj“ i nastavio da se osmehuje. Morali smo da idemo i nismo imali vremena za razgovor, ali srce je govorilo sve što je imalo da kaže. Bili smo blaženi kao deca.

pic-24-even-a-smiley-is-an-alien-in-sedona
Čak je i smajli vanzemaljac u Sedoni

Na putu do aerodroma, dok smo veselo razmjenjivale iskustva i uvide, odjednom smo imali neugodan osećaj. Obe smo se osećale kao da ne pričamo o tome, ali smo to osetile. Tek nakon prijavljivanja na aerodromu, Triš je podelila sa mnom da je bila sigurna da ćemo imati saobraćajnu nesreću. Borila se protiv tih misli i pozivala je Mohanđija. Isto sam osetila i odjednom sam imala veoma snažnu potrebu da odem u toalet. Triš nas je odvezla do autoputa kako bi pronašla mesto sa pristojnim toaletom. Ubrzo smo se vratile na autoput i primetile neobičnu gužvu u saobraćaju – to se dogodilo usled saobraćajne nesreće koja se dogodila… Dok smo prolazile pored oštećenih vozila, na trenutak sam osetila da je vreme zaustavljeno… Bile smo zahvalne što smo mi kroz sve ovo je prošle tako glatko i nastavile prema aerodromu u Finiksu. Neverovatna iskustva do poslednjeg trenutka – to je Sedona. 🙂

Triš je podelila sa mnom da je imala dubok osećaj da je moćno seme posađeno tokom našeg ritrita sa Mohanđijem.

pic-24-medicine-wheel-at-the-wolf-sanctuary-a-powerful-seed-was-sown
Točak koji leči u Prihvatilištu za vukove – moćno seme je posejano

Ostaje da tek vidimo rezultate neverovatne energije koju smo generisali tokom ovog programa. Svi smo bili naštimovani i transformisani ovim iskustvom. Rekla mi je da su naučnici dokazali da gusenica i leptir imaju potpuno drugačiju DNK, iako leptir nije ništa drugo do gusenica koja je izašla iz svoje čaure. Ovo je tako inspirativno i zaista verujem da Joga i sve prakse koje podržavaju duhovno buđenje zaista menjaju našu DNK.

Ostavljam vas uz ovu misao. 🙂

Sve što ostaje je večna zahvalnost i predavanje…

pic-26-silent-lungs-meditation-in-the-end
Meditacija Tiha pluća za kraj

S ljubavlju,
Devi Mohan

pic-27-devi-like-alice-in-wonderland-among-the-vortexes-of-sedona-in-front-of-the-rock-called-kachina-woman
Devi kao Alisa u Zemlji Čuda među vorteksima Sedone, ispred stene koja se zove žena Kaćina

Originalni tekst možete pročitati ovde.

Ogledalo zvano Kajlaš – 2. deo

Naredno jutro je bilo kao scena iz horor filma. Probudili smo se oko 5 ujutru uz zvuke koji su ličili na glasne zatvorske pištaljke, sve uz grube muške glasove koji su vikali: ”Ustajte, ustajte!” Na trenutak sam pomislila da sam se našla u nekakvoj noćnoj mori sa scenarijom nalik na holokaust iz II svetskog rata. Napolju je bilo hladno i mokro; svuda oko mene blato, galama, gužva i haos. Sa drhtavicom u rukama i klecajućim nogama, boreći se za dah, nekako sam se naterala da se spustim niz stepenice i odazovem se zovu prirode (nakon što bi za to našla pogodno mesto), i da potom operem zube uz pomoć poslednjih kapi tople vode kojom su nas snabdeli naši Šerpasi (Nepalski vodiči koji su nam svesrdno pomagali tokom čitave kore).

Image 1-With our amazing sherpas – photo taken at the end of the yatra
S našim divnim šerpasima – fotografija snimljena na kraju jatre

Tada sam začula prelepi zvuk aratija (molitve) Šivi – pogledala sam ka balkonu i ugledala Mohanđija, Panditđija i nekoliko učesnika kore kako gledaju u Kajlaš i izvode arati sa mirišljavim štapićima. U tom trenutku pogledala sam ka veličanstvenom Kajlašu koji se nalazio preda mnom, dok se moj ego davio u bazenu bespomoćnosti. Počela sam da plačem u potocima, moleći se Kajlašu/Šivi/Mohanđiju iz sveg srca da me izbave iz ovog jada, da mi dozvole da razbijem zidove iluzije i ega, da se istopim u predavanju Višoj Sili. Plakala sam i plakala, dozvoljavajući sebi da prođem kroz to iskustvo. Primetila sam da maltene svi šerpasi koji su se tu nalazili bulje u mene, ali bilo me je baš briga (sada kada se toga setim, mora da je to bio krajnje patetičan prizor- belkinja sa četkicom za zube u ruci, razmazanom šminkom, i kapom sa ušima i licem koze, plače kao beba i zuri u Kajlaš! 🙂 ) Nije bilo nikakve sramote. Kako čovek može stajati pred Šivom, ako ne potpuno go – nema drugog načina. Nastali smo iz te svesti goli i možemo joj ponovo pristupiti samo ako smo goli, samo ako smo skinuli sve naše maske. Kao što je Mohanđi rekao: ”Kajlaš je Šiva, stanje iz koga dolazite, ali koje ste zaboravili tokom života. Budite Šiva i spontano ćete se ujediniti sa Kajlašom. Šiva i Kajlaš su JEDNO.” Ovo je bio momenat kada sam u potpunosti osetila predavanje… Suptilni unutrašnji zid je bio srušen.

Image 2-Up the Dolma Pass
Penjući se ka Dolma La

Dok sam uspela da se povratim, da strpam u sebe neki doručak, izaberem adekvatnu odeću i spakujem svoj ranac, većina ostalih učesnika kore su već započeli pešačenje. Požurila sam u nameri da ih sustignem, ali kako sam krenula da pešačim, nakon samo nekih 10 metara, shvatila sam da od toga nema ništa. Sela sam na ponija i zaćutala jer zaista nije bilo bitno da ću koru obaviti peške ili na poniju. Ono što je bilo daleko važnije je da sam uprkos fizičkoj slabosti, sada počela da osećam duhovnu povezanost- mantre i molitve su krenule da se nižu duboko iz srca. Provela sam čitavu vožnju na poniju prema, i uz strmi Dolma prolaz (Dolma La), u meditativnom stanju. U jednom tenutku sam u potpunosti izgubila pojam o vremenu i ne mogu čak ni da se prisetim nekih delova putovanja. Jedino čega se sećam je da sam osećala neizmernu ljubav i zahvalnost prema poniju koji je nosio moju težinu uz Dolma La, i da sam ga neprekidno mazila. U jednom trenutku, prizor nadrealnog smaragdu-nalik Gauri Kunda, jezera koje je prema legendi Bog Šiva stvorio da bi se Boginja Parvati kupala u njemu, se pojavio pred mojim unutrašnjim vidom. Ogromna želja da odem do Gauri Kunda je odjednom ispunila moje srce. Znala sam, da bez obzira na sve, ja moram da odem tamo! Poriv je bio izuzetno jak.

Božanski dodir – čistota Gauri Kunda

Kada smo stigli na vrh brda Dolma La, sišla sam sa ponija i susrela sam se sa Mohanđijem. Moja radost nije imala granica pri pogledu na poznate sjajne oči prepune ljubavi, oči sa kojima se moja duša susretala kroz nekoliko života. Preplavila me je duboka zahvalnost. Znala sam da me on pomno posmatra, sve nas, i da se sve unutrašnje promene dešavaju zahvaljujući njegovom blagoslovu. Kada sam mu rekla da želim da odem do Gauri Kunda, njegov smešak i nežno klimanje glavom su bili jedina potvrda koja mi je bila potrebna. Prošetala sam do mesta sa kog se konačno pružao pogled na veličanstveni Gauri Kund, znan i kao Jezero samilosti, u svom njegovom sjaju- bio je još lepši nego na fotografijama!

Image 3-pristine-mansarover-high-res

Tada sam primetila ogromno oštro kamenje i strmu nizbrdicu koji su vodili do jezera. Mohanđi nam je objasnio ‘stratešku’ lokaciju Gauri Kunda- odmah nakon ekstremno teškog uspona uz Dolma La, kada većina ne bi mogla ni da pomisli na još jedno penjanje. Rekao nam je i da je Gauri Kund uglavnom pokriven oblacima koji ga sakrivaju od nezasluženih tragača i da je kamenje oko jezera uglavnom mokro i klizavo da bi dodatno zastrašilo neželjene posetioce. Zaista, da je i najmanje propadavala kišica, mokro i klizavo kamenje bi bilo pregolema prepreka za prilaz jezeru. No, toga dana sunce je sijalo i osećala sam da je put do Gauri Kunda bio otvoren. U mom srcu sam osetila da sam pozvana… Odlučila sam da sačekam Sumita, jer sam znala da je ranije rekao kako bi želeo da ode do Gauri Kunda. Prešla sam svega par metara i već sam ostajala bez daha. Za trenutak je naišao blagi strah od toga da neću uspeti da izvedem ovaj poduhvat, ali nije bio ni blizu toliko jak kao moja želja da odem do jezera. Tada sam donela odluku da ću otići do Gauri Kunda, pa makar umrla tamo. A zaista sam to i mislila!

Sumit i Hejn su uskoro pristigli, poklonili se Mohanđiju i potom smo zajedno krenuli niz strmu stazu preko mnogih stena ka izvanrednom Gauri Kundu. Radžeš iz Velike Britanije nam se takođe pridružio, zajedno sa jednim šerpasom. Preplavilo me je veliko uzbuđenje i moje noge su me iznenadile svojom naprasnom brzinom i snagom – kao da su hodale same od sebe.

Kada smo stigli do jezera, iznenadila sam se što vidim Panditđija kako već udobno sedi u tišini, sa sve priborom za puđu (tradicionalnu molitvu) i karticom sa Mohanđijevim očima, sve brižljivo poređano pred veličanstvenim Gauri Kundom. Taj prizor je izazvao veliku radost u meni.

Image 4-panditji-at-mansarover

Trenutak kada sam dotakla i okusila vodu Gauri Kunda će zauvek ostati urezan u mom umu i srcu. Kao da je iz mog unutrašnjeg energetskog otiska konačno procvetao dugo očekivani cvet. Nikada nisam osetila tako nešto – ova voda je u sebi nosila tajne šifre koje prevazilaze ovu ravan postojanja. Njena čistota je bila neopisiva, njen sjaj božanstven, ukus uzvišen – i najčistiji planinski izvor bi joj se poklonio iz poštovanja. Dok sam se umivala ovom vodom i polivala njome svoju krunsku čakru i treće oko, osećala sam samo blaženost dok sam svedočila kako je ova žeđ za intenzivnim čišćenjem, žeđ koja je prevazilazila ovaj život, sada bila utoljena…

Image 5-biba-at-mansarover-prayer

Podigla sam pogled ka planini pored Gauri Kunda i primetila razna lica svetaca, dvadesetak lica uglavnom sa dugim bradama i izrazima iskonske dubine. Bila sam ganuta ne toliko viđenim prizorom, koliko unutrašnjim osećanjem krajnje svetosti i čistote koju su ovi prizori izazvali u meni. Ovo jezero i vreme provedeno na njemu nisu imali nikakve sličnosti ni sa čime što postoji na planeti Zemlji…

Pre nego prirodna lepota, bila je to vibracija čistote Boginje Parvati, tj. principa Božanske Majke, koja je izazvala duboki ‘klik’ unutar mene- to je Božanski aspekt koji najdublje odgovara mome biću. Po legendi, ona je prošla kroz najveće muke i isposništvo da bi dosegla Boga Šivu – glad, vrućina, hladnoća, ništa je nije moglo obeshrabiti i sprečiti u tome. Iz čistote svoga srca i duboke samilosti molila mu se da podeli svoju mudrost sa čovečanstvom. Ona je bila most između čovečanstva i Boga Šive, budući da su njegova energija i prisustvo bili isuviše moćni da bi bio pristupačan ljudima. Kao što je rekla jedna prijateljica Rima Jadav tokom jednog od naših razgovora: ”Čak i u porodici se dešava da kada deca ne mogu da se obrate strogom i autoritativnom ocu, taj pristup nađu preko majke.”

Image 6-shiva-parvati
Šiva i Parvati

Setila sam se scene iz Guru Gite koju sam sa uživanjem slušala nebrojeno puta do sada na YouTube-u, velikog istorijskog momenta večite lepote koja je zabeležena u kolektivnom nesvesnom čovečanstva, trenutka kada se Boginja Parvati klanja moćnom Šivi i kada mu se obraća sledećim rečima:

”Om. Pozdravljam te O Gospode, Bogu svih Bogova, Najuzvišenijem Učitelju Univerzuma,
O Dobročinitelju, O Veliki Gospode, iniciraj me u znanje Gurua.
O Bože! Na koji način može otelotvoreno biće postati jedno sa Brahmanom, sa Apsolutnom Stvarnošću?
Smiluj mi se, O Gospode! Klanjam se pred tvojim svetim stopalima.”

I onda Šiva odgovara, sa rečima neizmerne dubine i Ljubavi:

”O Boginjo, ti si Moje Sopstvo.
Govorim ti sve iz ljubavi prema tebi.
Ovo pitanje, sa svrhom uzdizanja svesti čovečanstva,
Niko pre tebe nije pitao.
Ovo znanje je teško steći u sva tri sveta.
Slučaj, Ja ću ti ga otkriti.
Apsolut se ne razlikuje od Gurua.
Ovo je Istina, ovo je Istina, O Lepoto.
Drevni spisi, regijiske knjige, tekstovi davnih legendi, istorijske zabeleške, i sva druga dela;(…)
Bez poznavanja Guru principa, ljudi koji se njima bave se samo zavaravaju.
Guru se ne razlikuje od Višeg Sopstva.
Ovo je Istina, ovo je istina, bez ikakve sumnje.
Stoga bi mudrac zaista trebalo da uloži napor da dostigne Gurua. (…)
Onaj sa čijom se svetlošću pravo znanje otkriva je poznat kao ‘Guru’.
Guru koji svojom svešću obelodanjuje TO (…), koji obasjava kao svetlost lampe,
Guru čija su stopala vidljivi oblik večnog Božanskog Principa – objekat meditacije treba da bude taj sveobuhvatni, večiti Guru.”

(Drevnu Guru Gitu, sa titlom na engleskom jeziku, otpevanu sa krajnjom pobožnošću prelepim glasom Kumude, možete poslušati ovde.)

Dok se sve ovo odigravalo u mom unutrašnjem prostoru, Mohanđi je stajao na vrhu brda nad jezerom i nadgledao sve nas koji smo se spustili do Gauri Kunda.

Image 7-The consciousness that leads us on the path – against all the odds…
Svest koja nas vodi na putu uprkos svemu

Osetila sam njegovo prisustvo i moje srce se topilo dok je moj um prepoznao čudesnost svega što se dešavalo i trenutno dešava u mom životu, svih nezamislivih blagoslova… Zaista, blagoslov fizičkog prisustva Gurua u životu onoga koji teži duhovnom oslobođenju je zaista najveći blagoslov koji se može dobiti tokom života.

Usred moga blaženstva i predivne molitve koju je izvodio Panditđi, prišao mi je Sumit sa najdivnijom molbom- sa beskrajnom predanošću je držao u rukama sveti dar iz hrama Vaišno Devi hrama (hram Bozanske Majke u severnoj Indiji) i upitao me je da ga ponudim Boginji Parvati. Zaista me je dirnuo u srce – kakav predivni gest i kakva čast da predam takav dar od strane jednog aspekta Božanske Majke drugom. Svi koji smo bili prisutni smo počeli zajedno da se molimo da se čistota i nesebičnost Božanske Majke tako duboko usade u našim srcima da ništa ne bi moglo da je ukalja… Istina velikih reči ”Moć Čistote” je odjekivala u meni. Kasnije smo raspravljali kako nije nikakva slučajnost što se prva meditacija koju je Mohanđi primio iz više svesti nije zvala Moć Vere/Ljubavi/Predanosti itd, već upravo Moć Čistote. Kada se čistota ustoliči u našim srcima, u našem biću, to je sve što nam je potrebno. Na nama je samo da je održavamo i ne dozvolimo da je išta isprlja. Božansko će učiniti sve ostalo…

Image 8-gauri-kund-climb

Uspon i trenutak preobražaja

Kada je bilo vreme da odemo sa Gauri Kunda i kada smo počeli da se penjemo po velikom kamenju, shvatila sam koliko je to velik izazov. Spuštanje je bilo prilično lako, ali je uspinjanje bilo daleko od jednostavnog. Na svakih par koraka, morala sam da se zaustavim i očajnički borim za vazduh. Moje disanje je bilo dugo i glasno, nalik na disanje pacijenta sa rakom pluća pred smrt. Iako je bilo izuzetno teško, nije mi smetalo – vredelo je. Uz divnu pomoć Hejna i šerpasa, prošla sam kroz to iskustvo- potpuno ispražnjena, potpuno ispunjena zahvalnošću. Na neki moj način, to je bila moja patnja u čast Majke i s radošću sam je prihvatila. U jednom trenutku, osetila sam nekakvu kišicu. Nije u pitanju bila prava kiša, već grad- sićušni komadići leda su odjednom počeli da padaju s neba. Setila sam se Mohanđija koji je uvek govorio kako je povoljan znak kada se doživi kiša posle izvođenja bilo kakve molitve ili ponude Bogu. Ovaj prelepi grad je značio da je Boginja Parvati prihvatila naše darove! Moje srce se momentalno proširilo. Nakon sledeće pauze za uzimanje daha, počela sam da se penjem i naprasno shvatila da je nešto drugačije- kao dotaknuta magičnim štapićem, hipoksija je nestala iz mog sistema! Nisam mogla da poverujem- mogla sam da se penjem bez ikakvih problema! Kakvo čudo, kakav blagoslov!

Ispunilo me je puko uzbuđenje- ostatak puta sam se penjala uz veliki osmeh, a onda sam blaženo nastavila ostatak kore peške. (Zanimljivo je primetiti da je prema iskustvu Monje (koja je takođe napisala blog o svom iskustvu), ova ista padavina na nju delovala potpuno suprotno, i da je to bio trenutak u kome je osetila da je za nju uspon Dolma Prolazom nesavladiv. Svi smo, zaista, išli istim putem, ali smo imali potpuno jedinstvena iskustva, na osnovu božanskog scenarija koji je kreirala Božanska sila zarad našeg čišćenja i uzdizanja.)

Image 9-hug-pic

U tom trenutku sam se odjednom setila prizora sa naše posete Budanilkanta Hramu u Nepalu, sa fascinantnom 5 metara dugačkom statuom Boga Višnu: dok smo se divili njenoj lepoti i posmatrali kako se izraz na licu ležećeg Višnua menja u zavisnosti od ugla iz kog se posmatra, jedna činjenica nas je zadivila. Statua se ogledala u vodi skoro 180 stepeni ispod sebe!

Image 10-miracle-photo-buddha-nilkanth-reflecting-in-the-water-180-degrees-below-himself

Pokušali smo da racionalizujemo, dok smo posmatrali ovo pravo čudo, ali logički um nije imao objašnjenje kako se lice Boga Višnu moglo odražavati na vodi ispod sebe. Tek posle Gauri Kunda sam uspela da shvatim suptilnu poruku ”Božanskog ogledala” u ovom iskustvu, prelepi uvod u ”ogledalo zvano Kajlaš”, iskustvo koje je usledilo. Fizičko ogledalo nam može odražavati samo naš prolazni fizički izgled- nijedno ogledalo se ne može porediti sa Božanskim ogledalom…

Nakon Gauri Kunda, nastavila sam koru sa velikom radošću i lakoćom.

Image 11

Potpuno sam zbunila vlasnika ponija koji je bio dodeljen meni. Nekoliko puta mi je prišao da pita treba li mi poni, i ja bih se svaki put naklonila i uz veliki osmeh rekla: ”Ne, hvala.” Čak i da je govorio engleski, kako bih samo mogla da mu kažem: ”Primila sam Božanski poljubac. Ništa više mi nije potrebno.” Da li se uopšte mogu naći prave reči za takvo iskustvo? Može li išta biti slično iskustvu direktne Božije intervencije u nečijem životu? Ovi magični trenuci ogromnog blagoslova odlaze pravo u dušinu večnu riznicu. To su podsetnici najveće unutrašnje Istine: ”Ja sam zauvek voljen/a, jer Ljubav je ono što zaista Jesam.”

Sa večnom Ljubavlju i Zahvalnošću,

Biba

Image 12-biba-and-tibetan-girl
Originalni tekst možete pročitati ovde.

Prevela: Maja Otović