Moja istina – intervju za Magazin Ona

Intervju sa Devi Mohan vodila Branislava Mićić, Magazin Ona
Beograd, decembar, 2018.

Devi Mohan, prva srpkinja koja je govorila na Parlamentu svetskih religija

„Za gladne, hrana je Bog.“ Mohanđi

„Kada krivite nekog drugog, a ne preuzimate odgovornost, gubite moć.“ Devi Mohan

Devi Mohan je globalna predsednica dobrotvorne organizacije ACT Foundation, međunarodno aktivna sertifikovana joga instruktorka i direktorka “Himalajske škole tradicionalne joge”, prva učenica i aktivna članica duhovne misije svog duhovnog učitelja i supruga Mohanđija od samog njenog začetka  2007, mama ćerkice Mile. Trenutno živi u Sloveniji.

Devi u Mohanđi Data Tapovanu u Torontu, prvom duhovnom centru njenog duhovnog majstora i muža Mohanđija

Koliko postoji parlament i nešto malo o samom parlamentu?

Devi Mohan: Parlament svetskih religija je najstariji, najveći i najsveobuhvatniji internacionalni međureligijski događaj koji uključuje najveći broj svetskih religija i duhovnih pravaca. Nastao je da bi se negovala harmonija među svetskim religijama i duhovnim zajednicama, te da bi se podržalo njihovo uključivanje u svet i vodeće institucije, radi postizanja sklada koji naš svet čini mirnim i samoodrživim.

Od 1893 godine, kada je u Čikagu održan prvi Parlament svetskih religija, pa do sada, ovaj neverovatni događaj koji slavi bogatstvo naše raznolikosti, univerzalnost humanizma i posebnost individualizma, održava se po sedmi put (godine kad je održan su 1893, 1993, 1999, 2004, 2009, 2015), uvek na drugoj lokaciji. Od kraja 19. veka do sada, Parlament svetskih religija okuplja predstavnike, vođe i sledbenike brojnih svetskih religija i duhovnih zajednica/pravaca, kako bi zajedno razgovarali, dubinski istraživali tematiku održivog mira, i istinski slavili svoju različitost u duhu razumevanja i saradnje. Bila sam počastvovana što sam, kao predstavnik Mohanđi Fondacije i univerzalne iskustvene duhovnosti za koju se zalažemo, bila deo događaja na kojem su izlagali neki od najvećih humanista u istoriji čovečanstva: Svami Vivekanada, Nelson Mandela, Dalaj Lama Tenzin Giatso, Šri Mata Amritanandamai Devi, Džejn Godal, Šri Činmoj, Šri Šri Ravi Šankar i mnogi drugi.

Moćna energija

Po čemu je ovaj Parlament 2018 bio poseban?

Devi Mohan: Ovaj put je domaćin bio Toronto, grad koji je po raznolikosti svog stanovništva broj jedan u svetu. I zanimljivo je to što je ovog puta Parlament svetskih religija bio najveći do sada! U okviru šest glavnih plenarnih programa od 1. do 7. novembra, ukupno je održano više od 500 programa i događaja. Kongresni centar Toronta je bio poput malog grada – neopisivo ogroman. Broj posetilaca je bio blizu deset hiljada, iz najmanje osamdeset zemalja i više od dvesta religijskih i duhovnih grupa. Iako sam studirala Međunarodne odnose i diplomatiju, a potom magistrirala Mirovne studije, moram priznati da za neke od njih nikad nisam ni čula (kao Cao Dai iz Vijetnama) i da sam mnogo toga naučila.

Od samog otvaranja Parlamenta, energija je bila neopisivo moćna, počevši sa govorom predstavnika Prve Nacije (Indijanski domoroci iz Kanade koji istorijski nisu prošli ništa bolje od američkih, a koji sada napokon uživaju pažnju i poštovanje koje oduvek zaslužuju). Dakle, ovde se ne radi o toleranciji ili pokušaju da se svi svrstaju u isti koš, nego u istinskom poštovanju i slavlju lepote naše raznolikosti, kao i u negovanju harmonije u svoj toj raznolikosti. Tokom konferencije dat je prelep primer – kada vidimo polje prepuno šarenog cveća, to je nešto što nas čini srećnim i zadivljenim nad čudesnom lepotom prirode. Ko bi želeo da vidi svuda isti cvet?! Kako bi to bilo dosadno!

Govor Devi Mohan na Parlamentu svetskih religija 2018 u Torontu

Slavni govornik

Kojim povodom se Devi našla na Parlamentu svetskih religija?

Devi Mohan: Moram da kažem da do juna ove godine nisam ni znala da je Parlament svetskih religija nastavio da se održava i nakon čuvenog govora Svami Vivekanande, 1893 godine. O tom govoru sam čitala u mojoj omiljenoj knjizi “Autobiografija jednog jogija”,  tokom postdiplomskih studija, 2004. Autor knjige Paramahamsa Jogananda govori o tome kako je Svami Vivekananda bukvalno daunlodovao engleski jezik iz više svesti, dok je brodom putovao iz Indije za Ameriku. Sećam se koliko me je to tada fasciniralo. Da li je stvarno moguće da možemo toliko istančati antene naše svesti, da iz nebeske biblioteke spustimo bilo koju informaciju ili znanje koje nam treba? Odmah sam prosurfovala po Internetu i ubrzo pronašla taj, sada već čuveni govor Svami Vivekanande. Kad sam ga poslušala bila sam još više fascinirana elokventnošću i dubinom njegovog govora. Ono što je tom prilikom rekao istinski važi sa sva vremena. Sa tom knjigom, u meni se desila istinska transformacija i tu je zaživela moja čvrsta odluka da svoj unutrašnji kompas okrenem ka otvaranju u višu Svest, umesto ka karijeri i gomilanju materijalnih sredstava. Shvatila sam da je ulaganje u svest mnogo vrednije od svega ostalog što svakako nestaje nakon što duša napusti telo, a da je ono što smo spoznali i iskusili jedino stvarno za nas i jedino trajno.

Prva prilika za posao nakon studija ukazala se u Dubaiju i tamo sam pojurila 2005. samo zato što je blizu Indije. Dve godine kasnije upoznala sam Mohanđija i od tad kreće jedan sasvim novi život koji istinski piše romane.

U mom horoskopu Jupiter se nalazi u kući braka (Jupiter predstavlja duhovnog majstora/učitelja/gurua), pa mi je stoga jednostavno bilo dato da imam duhovnog učitelja za muža. Uz Mohanđija sam naučila šta znači živeti u sadašnjosti i pustiti da se staza pred našim stopalima formira dok koračamo. Nemam mesečnu platu, ušteđevinu, niti mi je bilo šta u životu zagarantovano, a to je upravo ono što bi um voleo. Prepustila sam se skroz i dajem sve od sebe da u sadašnjosti živim duhovna učenja i duhovne istine koje podučavamo.

Ukratko, radi se o iskustvenoj duhovnosti sa akcentom na nesebičnosti, duhovnoj praksi (meditacija, joga), dobrotvornom radu (uvek mi bode oči ta strašno velika titula Globalnog predsednika ACT Fondacije koju imam, a osećam da radim tako malo u poređenju sa onim što je moguće), te preuzimanju odgovornosti za sve što nam se dešava u životu, uz negovanje zahvalnosti na svim iskustvima, prijatnim i neprijatnim.

O Parlamentu svetskih religija saznala sam u junu ove godine, tokom mirovnog događaja pod nazivom Peace Pledge (Zavet mira) u Aziziju, u Italiji. Mohanđi je bio pozvan na taj događaj, gde sam mu se, na njegov poziv, i ja pridružila. Bio je to skup dvadesetak predstavnika raznih duhovnih pravaca i religija. Sa nekima od njih, pre samog skupa u Aziziju, bila sam na Grenlandu, gde smo u flaše skupili vodu sa glečera koji se topi neverovatnom brzinom, a duhovni predstavnici iz Indije su doneli vodu svete reke Gange, tako da su te dve vode simbolično pomešane tokom molitve mira u Aziziju. Na tom događaju upoznala sam i Odri Kitagavu (Audrey Kitagawa) predsedavajuću Parlamenta svetskih religija. Mohanđijev raspored u periodu održavanja Parlamenta je bio već popunjen i tako se meni ukazala čast da predstavljam Mohanđija i Mohanđi fondaciju na tom veličanstvenom događaju. Intuitivno sam osećala da će ovo biti događaj koji će mi na neki način promeniti život. Naime, još od rata u bivšoj Jugoslaviji želela sam da moj život bude u službi mira, da druga deca ne moraju da proživljavaju ono što sam I sama proživela tokom izbeglištva. Moj prvi posao je bio u Ujedinjenim Nacijama – bez ikakve veze, otišla sam na test, prijavila se za prevodioca i dobila posao. Isto to se desilo i sa mojim stipendijama za studije u Rimu i na Notr Dam Univerzitetu u Americi. Jednostavno sam se prijavila preko interneta i ta vrata su se otvorila. Ali po završetku studija, ja sam već jasno znala da nisam za politiku i diplomatiju, i da je moguće služiti miru putem duhovnosti. Sad svedočim kako se sve te kockice polako slažu u jedan predivan mozaik. Neizmerno sam zahvalna božanskoj sili i prvenstveno dragom Mohanđiju koji me uvek u ključnom momentu usmeri na pravi put.

(Govor Svami Vivekanande na Parlamentu svetskih religija u Cikagu 1893. možete pročitati ovde)

Publika na Parlamentu 2018

Vertikalna dimenzija

Šta je bio glavni cilj tvog govora?

Devi Mohan: Moj govor je bio drugog dana Parlamenta (2. novembra) i bila sam zaista uzbuđena kad sam saznala da sam prva žena sa područja bivše Jugoslavije koja  govori na ovom magičnom svetskom događaju. Setivši se Svami Vivekanande i njegovog govora, dala sam sebi izazov da pustim da ono što imam da kažem, samo proteče kroz mene. Nisam pripremila baš nikakve beleške. Upravo zato mi je ovo bilo jedno zaista posebno, božanski prelepo i nezaboravno iskustvo.

Cilj mog govora je bio da iskažem svoju istinu, baziranu na sopstvenim spoznajama i iskustvima. Želela sam da istaknem da su dobrotvorni rad (odgovornost da učinimo ono što možemo da pomognemo nekome ko je bespomoćan ili slab), nenasilje prema drugim bićima i prema Majci Zemlji, duhovnost uopšte (naročito vertikalna dimenzija postojanja) i čista bezuslovna ljubav, ključne stavke u postizanju i očuvanju mira. Delim sa vama jedan citat iz mog govora (editovanu verziju ključnih delova govora možete naći na Mohanji Adria YouTube kanalu): „Mnoge inicijative međureligijskog dijaloga naglašavaju potrebu za dijalozima. To je um. Um vodi dijaloge. Volela bih da govorim o svesnosti koja je izvan uma. [..]  Shvatila sam da, ako želimo da se mir kao uzvišena energija spusti na zemlju, to mora da se desi kroz našu kičmu. Kičma je put do raja. I to je momenat kad sam se okrenula Indiji i drevnim učenjima, jer su oni sve to znali od vajkada. Znali su da je vertikalna dimenzija našeg postojanja rešenje za mir.“

 

 

Koja pitanja su ti drugi postavljali?

Devi Mohan: Moderator našeg panela (na kome su učestvovali i eminentni govornici iz Afrike, sa Bliskog Istoka i iz Evrope) postavio je tri pitanja:

• Mir je veome širok koncept i svakome ta reč znači nešto drugo. U kontekstu međureligijskog mirotvorstva, kako definišeš mir i na koji aspekt međureligijskog mirotvorstva si fokusirana?
• Centralni aspekt tvog dobrotvornog rada u okviru ACT Fondacije je koncept nesebičnog služenja onima kojima je pomoć potrebna. Kako vidiš ovaj koncept kao zajednični imenilac ili zajedničku platformu svih religija i duhovnih pravaca? U kontekstu međureligijskog mirotvorstva, molim te da navedeš primer kako ta zajednička platforma deluje kroz nesebično služenje.
• Koji bi bio tvoj savet nekome ko tek započinje svoj put aktivizma po pitanju međureligijskog mirotvorstva?
• Pitanje iz publike upućeno meni: “Šta je to što mi kao individue možemo da učinimo kako bismo doprineli miru u svetu?”

Devi sa prijateljima iz Indije i Srbije u Torontu

Šta si čula od drugih što te je impresioniralo?

Devi Mohan: Mnogo toga sam naučila tokom ovog događaja, ali ono što me je najviše impresioniralo (i što sam uspela da zabeležim) su bile sledeće izjave tokom Parlamenta:

• Citat Martina Lutera Kinga: “Verujem da će završna reč (u sagi mira) pripasti nenaoružanoj istini i bezuslovnoj ljubavi.”
• Imala sam čast da upoznam i gradonačelnika Toronta, Džona Torija (John Tory) koji je prelepo predstavio glavni moto grada Toronta “Raznolikost kao naša snaga.” Rekao je: “Ovo nije grad tolerancije. Mi ne tolerišemo raznolikost ljudi Toronta, već je vrednujemo kao jedno obogaćujuće iskustvo za sve nas. A u našoj raznolikosti, prepoznajemo zajedničku težnju. To je težnja ka spoznaji Božanske svesti i ljubavi.”
• Sadhvi Bhagavati Sarasvati: “Ovakvim događajima, gde se duhovne vođe iz raznih religija sastaju na jednom mestu, želimo da slavlje jedinstva u našoj raznolikosti (unity in diversity) postane novi standard normalnog, što će, nadamo se, biti odbrambeni štit od 5-10% ekstremista u svetu i njihove retorike u koju tada nikog neće moći lako da uvuku.”
• Senator Daglas Roše (Douglas Roche) je rekao da je nuklearno naoružanje krajnje zlo koje dopire do najvećih dubina naše kolektivne svesti. U rešavanju tog problema može biti plodonosan samo jedan krajnje holistički pristup. Naučimo se od Indijanaca da kad pravimo neke planove, da bi oni trebalo da se odnose ne samo na nas, nego i na buduće generacije.
• Rabin Dejvid Rozen (Rabbi David Rosen) (u vezi sa veganstvom i zaštitom životne okoline): “Meso je droga! A skidanje sa droge nije lako. Međutim, možemo napraviti prve korake, a to je smanjenje količine mesa, jaja i mlečnih proizvoda koje unosimo u svoje telo.”

Takođe rabin Rozen (u vezi sa klimatskim promenama i pitanjima očuvanja životne okoline): “Možemo nastaviti da sastančimo na Titaniku, ali bre ljudi, mi se krećemo ka ledenom bregu! Suočimo se sa tom činjenicom. Naša planeta se kreće ka ledenom bregu Titanika.”

• Otac Majkl (Rev. Michael): “Promena započinje vašom viljuškom!”
• Bai Sahib Mohinder Sing (Bhai Sahib Mohinder Singh): “Mi imamo Univerzalnu deklaraciju ljudskih prava, ali šta je sa Univerzalnom deklaracijom ljudskih odgovornosti? To još uvek ne postoji.”

Devi Mohan i John Tory, gradonačelnik Toronta

Braća i sestre

Jesu li prvi put žene ove godine govorile na parlamentu?

Devi Mohan: Ne, nisu govorile po prvi put, ali svakako su bile zastupljene mnogo više nego ranije. Održano je nekoliko panela posvećenih pravima žena i problematici sa kojom se žene suočavaju na poslu i u društvu. Što je najzanimljivije, ove godine je po prvi put u istoriji Parlamenta svetskih religija, predsedavajući (Chair of the Parliament) bila žena, i to niko drugi nego predivna Odri Kitagava (Audrey Kitagawa) koju sam upoznala u Aziziju. Poreklom iz Japana, Odri je visoka nekih metar i po, ali po svakom drugom paramentru ona je istinski gigant. (Više o njoj možete saznati ovde)

Svaki njen govor, kojem sam prisustvovala tokom Parlamenta, me zaista oduševio. Ona je sa neviđenom lakoćom, sa svega par beležaka na papiru, prosto nizala reči i duboke uvide poput ogrlice, sve iznimno glatko i prefinjeno, a opet tako moćno. Jako je bio dirljiv govor u kome je pomenula svoju majku koja je bila veome inteligentna i žarko je želela da se obrazuje, ali nije imala prilike jer su bili siromašni i morala je da se stara o svojih 5 kćerki. Odri je rekla: “Iako više nije živa, znam da je uz mene sada i da je kroz moj uspeh ostvarila svoje snove.” To je priča mnogih majki, uključujući i moju, koja je na svu sreću živa i dan danas me podržava u svemu, kao i moj tata.

Istakla bih i bivšu premijerku Kanade, Kim Kembel (Kim Kampbell) koja nas je sve zasmejala direktnošću svojih izjava: “Nuklearna industrija je puna mačizma i gorivo na kom se bazira je testosteron! Žene su oduvek bile više naklonjene dogovoru nego dominaciji. Zato je i dokazano da su biznisi u kojima su žene pri vrhu menadžmenta vidljivo uspešniji. [..] Globalni problemi koje trenutno imamo zahtevaju globalnu saradnju, a pod takvom globalnom saradnjom nikako se ne podrazumeva umanjenje suvereniteta zemalja.”

Vandana Šiva (Vandana Shiva) iz Indije je fantastično govorila o trenutnoj borbi za očuvanje semena od GMO korporacija. Ona živi u Rišikešu i sakuplja sva semena ovog sveta, zalaže se za slobodu od GMO. Takođe je govorila i o problemu prebrzog porasta broja stanovnika na planeti. Ona smatra da se psihologija rađanja većeg broja dece zasniva na strahu od opstanka i da je glavni uzročnik prenaseljenosti upravo veći broj dece među siromašnima. To se dešava upravo zbog njihove nesigurnosti, borbe za opstankom i straha. Siromašnim porodicama treba dati parče zemlje i time se broj dece i prenaseljenost odmah rešava. Upravo to je dokazano u Kerali, na jugu Indije – kako su siromašne porodice dobile parče zemlje i makar i najmanju podršku da obrazuju svoju decu, automatski se broj dece u tim porodicama smanjio.

Rekla je: “Sve nas je stvorio isti Bog. Šta to znači – pa to da smo u srodstvu, da smo braća i sestre!”