Rečeno mi je da svako ima svoju „Sedona“ priču. Sedona, istinski magična lokacija, magnet je za duše koje žele da prevaziđu svaku iluziju i postignu Jedinstvo sa Božanskim. Još od davnina, prepoznata je od strane američkih Indijanaca kao jedno posebno, energetsko visoko razvijeno mesto, gde oni i danas dolaze na hodočašće.
Tokom nezaboravnih deset dana koje smo Mohanđi i ja proveli u visokim vibracijama moćnih vorteksa Sedone, među njenim neverovatnim meštanima, ali i sa prelepim dušama koje smo sreli na Sedona Joga Festivalu koji se održavao od 10. do 12. marta, 2017. i tokom Mohanđijevog ritrita u Sedoni od 14. do 17. marta, došlo je do puno intenzivnih unutrašnjih iskustava. Osetila sam unutrašnji poriv da iskažem svoje duboko poštovanje prema vorteksima Sedone, kao i drevnom narodu, deleći svoje utiske sa vama, putem ovog bloga. Nadam se da će moje reči preneti intenzitet i lepotu svih tih iskustava. Sve ove reči predajem i posvećujem višoj svesti koja nas je dovela u Sedonu…
Gde god da se pogleda Sedona, tu je lepota, spokoj i ljubav. Ovo je pravi „raj duhovnih ljudi“. Nikada nisam videla toliko radnji sa natpisima: „Vidovnjak“, „Iscelitelj„, „Skeniranje aure“, „Kristali“, „Restorativna masaža“, „Joga“ itd., na jednom mestu, nikada! Međutim, to nije samo pomodarstvo; ljudi iz Sedone imaju dubinu i zrelost i 100% su iskreni u potrazi za samorealizacijom. Ovo je bio divan podsetnik da nikada ne treba imati stereotipe. Moj um sigurno ne bi očekivao ovakav duhovni doživljaj u Americi.
Ljudi koje sam upoznala tamo, rekli su mi da oni koji nemaju čiste namere nekako bivaju filtrirani i ne ostaju u Sedoni. Slično tome, ljudi sa čistim srcima, čiji je cilj duhovno oslobođenje, jednostavno su privučeni na ovo mesto. Ubrzo je postalo jasno zašto su američki Indijanci smatrali crvene stene Sedone, svetim. Sama energija Sedone je takva da se jednostavno osećate kao kod kuće. Nemate potrebe nikom ništa da dokazujete, niti da se opravdavate za bilo šta. Jednostavno ste 100% prirodni i osećate se odlično, stvarno sjajno. Sve odiše Jogom i nema boljeg mesta, koje sam do sada videla (osim Himalaja), za vežbanje Joge.
Sedona Joga Festival je stoga bio predodređen da bude izvanredan. To je zaista neverovatna platforma za Jogu i iskustvenu duhovnost, na kojoj se okupilo toliko divnih duša. Široka lepeza visokokvalitetnih sesija i radionica Sedona Joga Festivala (SJF-u) obuhvatale su Jogu, meditaciju, tehnike disanja, kristale, kirtane i bađane, gong kupke, razne oblike alternativnog isceljivanja, itd. Ovim se zahvaljujem Heder i Marku Titusu (Heather i Mark Titus) i celom SJF timu koji su realizovali ovaj veliki događaj, neumorno radeći dan i noć kako bi sve postigli.
Bilo je naročito divno svedočiti iskustvu razmene energije između Mohanđija i ovako neverovatne publike. On je bio istinsko ogledalo njihove zrelosti i lepote. Bilo je magično i duboko dirljivo.
Održala sam tri Joga sesije na Sedona Joga Festivalu, predstavljajući Himalajsku Školu Tradicionalne Joge (HŠTJ). Moja prva sesija je bila u zatvorenom prostoru, sa približno dvadesetoro ljudi. Došla sam malo ranije, tako da sam imala vremena da se družim sa onima koji su, takođe, došli ranije. Bila sam zadivljena da većina njih vežba Jogu više od 15 godina, da su bili u Indiji, da već godinama praktikuju Kriju, i/ili da su i sami instruktori Joge. To nikako nisam očekivala. Međutim, niko od njih se nije trudio da se pohvali time – nisu mogli biti više skromniji i prijemčiviji i njihova zrelost stvorila je zaista neverovatnu grupnu energiju. Ovaj trend se nastavio tokom Sedona Joga Festivala. Zahvalila sam im se na ovom iskustvu i osetila sam se počastvovanom što sam bila u poziciji da budem instrument podučavanja Joge tako divnim ljudima.
Odmah nakon moje prve Joga sesije, prisustvovala sam prekrasnoj Joga sesiji koju je vodila Tao-Porčon Linč (Tao-Porchon Linch), istinska inspiracija za sve Jogije, Jogine i / ili instruktore Joge. Iako ima 98 godina, odlična je u svojoj praksi Joge, puna života, ljubavi i entuzijazma. Stvarno je dodirnula moje srce i veoma sam uživala u njenom predivnom prisustvu.
Druga joga sesija bila je na otvorenom, na prelepoj terasi sa pogledom na prekrasne crvene stene Sedone. Bilo je to u 6 ujutru, neposredno pre izlaska sunca. Postoji velika razlika između dnevne i noćne temperature u Sedoni. Tada je bilo prilično hladno, sve dok sunce nije izašlo, pa smo morali da intenziviramo naše vežbe Joge kako bismo se zagrejali. Tačno, u momentu izlaska sunca bilo je vreme za Pozdrav Suncu (Surya Namaskar).
U celokupnoj svojoj praksi Joge, ovo je bio prvi put da sam to stvarno osetila – ogromnu zahvalnost i ekspanziju uz Pozdrav Suncu i ispevavanje mantri, pozdravljajući sunce, davaoca života, prijatelja svih nas, svetlosti koja prosvetljuje naše živote… Bilo je kao u raju.
Sledećeg dana, moja treća sesija bila je na istoj terasi, ali u 10 časova pre podne. Bilo je savršeno: ni previše hladno, ni previše vruće. Bio je to dan punog meseca. Itekako smo osećali magiju – pun mesec, Sedona vorteksi, blagoslov vežbi drevne joge, plus neverovatna grupna energija!
Tokom te joga sesije akcenat je bio na srčanoj čakri i svi smo se utopili u lepotu tog iskustva. Svi su disali kao jedan i ušli duboko u svaku asanu, a zatim duboko u sebe, tokom Joga Nidre.
Uvek pridajem veliki značaj Joga Nidra iskustvu na kraju. Moram reći da je ovo bilo jedno od najdivnijih iskustava Joga Nidre koje sam ikada imala. Moja svest se proširila i osećala sam sve one koji su bili prisutni, unutar sebe. Činilo se kao da smo ušli u balon blaženstva – nije postojao nikakav drugi zvuk, samo intenzivna vibracija i uzvišena lepota iskustva. Bilo je i nekih drugih radionica koje su se istovremeno odvijale na otvorenom, ali nismo mogli ništa da čujemo (kasnije mi je to potvrdilo još nekoliko, tada prisutnih, ljudi koji su prišli da mi izraze zahvalnost). Božanska energija vorteksa nas je zahvatila. Činio se kao zagrljaj Majke, tako pun ljubavi, tako nežan… Na kraju sam pevala nekoliko drevnih mantri na Sanskrtu i mogla sam da ih osetim intenzivnije nego ikada ranije. Nakon što je sesija bila završena, zahvalila sam se divnim prisutnim dušama i plakala sam bez razloga. Svi smo bili duboko dirnuti ovim iskustvom jedinstva i ljubavi.
Ovo je bio početak nezaboravnog dana.
Mohanđijev Satsang u jednoj od velikih hala u zatvorenom prostoru je bio sledeći na našem rasporedu. Mark Vitvel (Mark Whitwell), istaknuti instruktor „Srca joge“ (Heart of Yoga), jedan od najboljih savremenih instruktora Joge iz tradicije Krišnamačarje (Krishnamacharya, 1888 – 1989). Mark je održao svoju sesiju u hali, neposredno pre Mohanđija, i bilo je divno upoznati ga. Nisam imala osećaj da smo se prvi put sreli. Sve vreme sam osećala veliku radost unutar sebe…
Dan se nastavio u blaženstvu. Nakon višegodišnjeg iskustva Mohanđijevih Satsanga i Šaktipata, za mene je ovo bilo najintenzivnije od svih koje sam iskusila. Zahvaćeni prelepom energijom vorteksa i punog meseca, u društvu publike velike zrelosti koju do sada nismo videli na zapadu, Mohanđi je održao sjajan govor koji niko nije želeo da se završi. I onda je došlo vreme za Šaktipat. Mohanđi je rekao da ljudi treba da stoje dok primaju Šaktipat i da treba da stojim odmah iza njih u slučaju da neko padne unazad. Kako se to već jednom desilo, Mohanđi je želeo da svi budu sigurni. Ganeš mi se pridružio u ovom zadatku, s obzirom da je Mohanđi istovremeno davao Šaktipat dvoma ljudima.
U trenutku kada je Šaktipat počeo, osetila sam ogromnu toplotu u svom telu. Nisam to tako intenzivno osetila od moje Šaktipat inicijacije, 2008 godine. Verovatno zbog prakse Mai-Tri energetske metode čišćenja, dok sam držala ruku iza primaoca Šaktipata, spontano se dogodilo da je energija počela da teče od moje šake do Anahata čakre primaoca. Pratila sam iskustvo, misleći da bi ovo samo moglo pomoći njihovom Šaktipat iskustvu. Nisam ni znala koliko će me to pogoditi! Povezujući se sa Mohanđijem na ovaj način, pretpostavljam da sam bila uvučena u ceo proces Šaktipata, do te mere, da je intenzitet energije koji je tekao kroz moju kičmu i dlanove, postao prevelik. Mogla sam da osetim svaku osobu, a neki od njih su bili tako prazni, bez ega, i tako prijemčivi, da su jednostavno skočili u okean svesti koji se zove Mohanđi. Ovo je bilo tako veliko iskustvo, scena koju ću pamtiti! Jedna dama imala je entitet u sebi. Pravila je talasaste pokrete svojom kičmom, duh/entitet je nešto rekao na jeziku koji je nalik na jezik američkih Indijanaca, i za par sekundi, entitet je bio izvan nje, nestao je, gore, u Beloj Svetlosti. Ona je bila u suzama i iskreno se zahvalila Mohanđiju. Mnogo neverovatnih iskustava, jedno za drugim, a izražena zahvalnost ljudi bila je toliko duboka, tako čista i iskrena … Jedna dama je plakala i rekla da ne želi da ode zato što je njena duša prepoznala Izvor. Tu je bila još jedna dama koja je uvek bila blagoslovena telepatskom zajednicom i uzvišenim majstorima i ona obično nikad ne ide ni jednom živom Učitelju i nikad ne dobija Šaktipat. Rekla je da je njen učitelj uputio na Mohanđijev Satsang i Šaktipat i uputio je da prisustvuje svim njegovim programima. Bili smo blagosloveni da je bila sa nama.
Nateš (Natesh) i ja smo poslednji primili Šaktipat od Mohanđija. Bilo je nezaboravno, predivno iskustvo i plakali smo kao bebe… Nakon što se završio Šaktipat, intenzivna energija unutar mene jednostavno nije prestajala. Mogla sam da osetim neprekidan tremor iznutra. Ruke mi se nisu tresle kada sam ih pogledala, ali osećala sam kao da se celo telo kontinuirano treslo i vibriralo iznutra. Nisam znala šta da radim sa svom tom energijom i jasno mi je bilo da bi neko mogao poludeti od toga. Setila sam se priče koju je Mohanđi često pričao kad je čovek u Širdiju zatražio od Babe da ga prosvetli. Baba ga je upozorio da neće moći da izdrži jačinu energije, ali on je insistirao. Kada je dobio energiju, čovek je počeo da trči okolo kao lud, stvarajući veliku buku. Nakon mnogih žalbi drugih ljudi, Baba mu je dao još jedan Šaktipat i povratio svu energiju. Čovek je ponovo postao normalan. Ovaj put sam dobila jasnu sliku kako se taj čovek osećao, jer nisam bila daleko od ivice na kojoj bi neko izgubio razum. Nakon toga smo otišli na ručak i hrana mi je pomogla da se prizemljim, ali iskustvo povećane energije je trajalo još skoro ceo jedan dan i sa čestim pokretima Kundalinija. Sa Mohanđijem u blizini, znala sam da sam sigurna, ali iskustvo je ipak bilo preintenzivno. Kao što jedan moj prijatelj uvek kaže, samo budite začuđeni kao dete i pitajte: „Šta je drugo moguće“ – nema ograničenja.
“Biti sa Mohanđijem” ritrit je počeo sledećeg dana. To je bio lep, intiman ritrit sa posebnim ljudima koji su pozvani na ovaj događaj sa različitih lokacija – jedinstveni, zreli ljudi, koji su u svakom trenutku osetili poziv i cenili svaki trenutak sa Mohanđijem. Većina njih su visoko razvijene duše koje se ne mogu sresti često.
Bila je velika privilegija doživeti ovaj ritrit sa njima, održati jutarnju sesiju Himalajske Škole Tradicionalne Joge za njih i uraditi Mai-Tri nekima od njih, koliko god je to dozvoljavalo vreme. Ono čemu sam intuitivno svedočila tokom izvođenja Mai-Tri isceljivanja nekima od njih, dodirnulo me je još dublje. Ovo su intimna pitanja ljudi koja se ne mogu deliti, ali moram da kažem da sam mogla da doživim njihovo Božanstvo, duboka putovanja njihovih drevnih duša i bila sam toliko dirnuta njihovom poniznošću. Jedna prelepa duša zvana Tea (Thea) mi je poklonila njenu knjigu. Pročitala sam je tokom svog povratka u Srbiju i bila sam preplavljena dubinom mudrosti i Božanskim iskustvima kojima je do sada bila blagoslovena. Puno sam naučila iz njene knjige dubokih iskustava, koje je podelila.
Posete vorteksima učinile su ovaj Ritrit još više posebnim. Svaki vorteks je imao drugačiju notu Božanske energije, ali svi su bili jako, jako lepi. Posebno me je pomerila naša prva poseta energetskom vrtlogu koji mnogi ljudi nisu poznavali. Ovo se dogodilo drugog dana našeg boravka u Sedoni, neposredno pre Sedona Joga Festivala. Prekrasna duša zvana Metjus (Mathews), koji je više od 20 godina proučavao vortekse Sedone, vodio nas je tamo. Čudesna isceliteljka Suzi (Suzy) nam se pridružila, zajedno sa našim neverovatnim domaćinima Moni (Monnie) i Natešom koji su neumorno radili, kao vojska od desetoro ljudi, da nas dovedu u Sedonu i učine da se sve desi.
Kada smo stigli do lokacije, sela sam da meditiram na mestu koje gleda na planinu nad kojom, kao što mnogi ljudi iz Sedone svedoče, svemirski brodovi (NLO ili nepoznati leteći objekti) najviše lete. Bilo je nešto posebno u vezi sa ovim mestom.
Zatvorenih očiju, nastavila sam da posmatram zlatni i biserni odsjaj, kao da je tu da bi mi pružio uvid u više nivoe. Malo kasnije sam primetila da je većina kamenja i stena u ovoj oblasti imala ovaj poseban sjaj! Jednostavno, ovo me je preplavilo i setila sam se zlatnog sjaja koji sam videla na licu i koži Mohanđija, još 2007, kada je Mahavatar Babađi/Mahatapa ušao u njegovo telo.
Energija koju smo tamo osećali i dalje je širila srca i mi smo se kupali u njoj. Mohanđi je pokazao na jedno mesto na kome je energija zahvalnosti bila naročito visoka. Suzi i ja smo stajale tamo i nismo mogle da zadržimo suze. Bilo je kao izvan ovog sveta… Metjus je zatim predložio da sednemo u krug, držimo se za ruke i podignemo se u višu svest. Ono što se tada desilo je bilo neizrecivo, tako posebno, tako sveto. Metjus je iznenada kanalisao više biće sa dubljim glasom, koje je govorilo jezik koji niko od nas nije mogao da razume. Mogao je biti jezik američkih Indijanaca. Nismo mogli ni da pretpostavimo šta je rekao, ali osetili smo ton zahvalnosti i osetili smo se neizmerno blagoslovljenima. Ubrzo nakon toga, Suzi je ušla u trans i iznenada je rekla sledeće reči drugačijim, umirujućim, ženskim glasom: „Duh Sedone vam želi dobrodošlicu“. Naježila sam se. Bio je to tako veličanstven trenutak. Kasnije nam je rekla da je ovo stvarni duh Sedone, duh ovih svetih drevnih vorteksa, i da se zove Kaćina žena. Suzi je rekla da tokom svih ovih Godina, nikada nije kanalisala Duha Sedone. Bio je to veliki istorijski trenutak i bilo je jasno da je Mohanđi pozvan da dođe ovamo. Jedna od stena, koju smo mogli videti iz kanjona Bojnton, liči na graciozno lice žene sa kosom koja kao da se zanjihala na vetru…
Ovaj kamen zovu „Žena Kaćina“, duh Sedone. Moja prijateljica Jantara je podelila ovaj zanimljiv blog sa mnom o Hopi legendi i Kaćina ženi.
Rečeno nam je da je kanjon Bojnton lokacija gde su prvi koji su tu stigli, bili stari Hopi, koji su komunicirali sa „Zvezdanim ljudima“ (Star People). Više civilizacije su očigledno ovde bile prisutne od davnina i skoro da nema nikoga u Sedoni ko nije imao direktno iskustvo sa vanzemaljacima. Ovako američki starosedeoci opisuju ovo iskustvo (više o Hopima, Kaćinima, itd., možete naći ovde)
„Kaćini, ili bogovi, bili su bića velike snage i moći. Poznati su po tome da su sišli na Zemlju i pomogli američkim starosedeocima da se brinu o poljima i usevima, donoseći mudrost o poljoprivredi, pravu i vladi. Imali su fizičke interakcije sa samim ljudima. Postoje i crteži na kojima su oni oslikani na zidovima pećina.“
„Američki starosedeoci su pratili kretanja nebeskih znakova – baš kao i mi danas. Zvali su to Znanje Zvezda (Star Knowledge). Iznad zemlje gde su živeli, bilo je nebo, a to su dalje bili dimenzionalni portali ili nebeske rupe. Osim toga, to je područje koje su nazvali „Okean Vrhunca“ (Ocean of Pitch), gde se lepota noćnog neba i galaksija razvlačila prema njima. Iznad toga su bile granice univerzuma. Postavljene duž oboda na granicama univerzuma, postojale su 4 različite vanzemaljske grupe.
Hopi su za Plejađane koristili ime Čuhukon (Chuhukon), što znači: oni koji se drže zajedno. Oni su sebe smatrali direktnim potomcima Plejađana. Navaho indijanci (Navajo) su nazvali Plejade Penušavo Sunce ili Delyahey, dom Crnog Boga (Black God). Irokezi (Iroquois) se njima mole za sreću. Kri pleme (Cree) smatra da su oni na Zemlju došli sa zvezda, prvo kao duše, a potom su postali krv i meso.
Veruje se da je Mitska planina (Mythic Mountain) u stvari dom Kaćina. Ovaj planinski vrh je svetao. Budući da je to dom Kaćina duhova, to je mesto gde sleću sva velika mitska bića koja oni poštuju u svojim ritualima. „Dolazimo kao oblaci da bi blagoslovili Hopi ljude“ , citat je prenošen iz generacije u generaciju.“ (Izvor)
Tokom Ritrita posetili smo i Prihvatilište za vukove, blizu Sedone. Neverovatna dama pod nazivom Vuk koji isceljuje (Healing Wolf), koja vodi ovo svetilište, podelila je duboke priče sa nama (video snimci i fotografije iz ove posete su postavljeni na Mohanji Official Facebook stranici. Ovo je jedan od tih videa).
Bilo je divno proširiti horizonte i sve to saznati o američkim Indijancima i visoko razvijenim vanzemaljcima – nekako se to sve osećalo poznatim…
Na putu do aerodroma, divna duša zvana Triš (Trish) mi je rekla koliko je ljudi videlo ogromne svemirske brodove (veličina fudbalskog terena ili veće) sa prelepim svetlima. Bili su potpuno tihi, tj. nije bilo nikakvog zvuka motora. Ljudi su videli svemirske brodove različitih veličina – trouglastih, kružnih, cilindričnih oblika, itd. Čista energija vorteksa ih privlači. Postoje vodiči koji nude NLO turističke ture u Sedoni svakodnevno. Nije iznenađenje za bilo koga u Sedoni da se NLO mogu videti čak i golim okom svake noći, ali zasigurno koristeći vojne naočari za noćno osmatranje. Otišli smo na jednu takvu turističku atrakciju sa damom koju smo sreli u Starbaksu (Starbucks). Njeno ime je Melinda Lesli (Melinda Leslie). Bilo je zabavno! Svako se navikne na ovu vrstu priča u Sedoni veoma brzo i jednostavno se zaljubljuje u sve što se ovde dešava.
Poslednje mesto koje smo Triš i ja posetile bio je Nju Ejdž Centar (New Age Center) u Sedoni. Kada smo krenule ka aerodromu, rekla je da je tu bila kod jednog starog vidovnjaka, koji je bio prvi vidovnjak u Sedoni. On se zove Viktor (Victor). Rekao joj je neverovatne stvari i osećala se počastvovanom što ga je upoznala. Ubrzo nakon što smo otišle tamo, razgledajući mnoge zanimljive predmete koje možete kupiti kao poklone, pojavio se Viktor. Triš je bila oduševljena. Osetila sam ogromnu ljubav i ruke su mi same krenule ka njemu i nastavile da miluju njegovo srce. Mogla sam da osetim protok energije preko mojih dlanova ka njegovoj srčnoj čakri i kako je bio preplavljen ljubavlju. On je odmah rekao: „Oh, iscelitelj“ i nastavio da se osmehuje. Morali smo da idemo i nismo imali vremena za razgovor, ali srce je govorilo sve što je imalo da kaže. Bili smo blaženi kao deca.
Na putu do aerodroma, dok smo veselo razmjenjivale iskustva i uvide, odjednom smo imali neugodan osećaj. Obe smo se osećale kao da ne pričamo o tome, ali smo to osetile. Tek nakon prijavljivanja na aerodromu, Triš je podelila sa mnom da je bila sigurna da ćemo imati saobraćajnu nesreću. Borila se protiv tih misli i pozivala je Mohanđija. Isto sam osetila i odjednom sam imala veoma snažnu potrebu da odem u toalet. Triš nas je odvezla do autoputa kako bi pronašla mesto sa pristojnim toaletom. Ubrzo smo se vratile na autoput i primetile neobičnu gužvu u saobraćaju – to se dogodilo usled saobraćajne nesreće koja se dogodila… Dok smo prolazile pored oštećenih vozila, na trenutak sam osetila da je vreme zaustavljeno… Bile smo zahvalne što smo mi kroz sve ovo je prošle tako glatko i nastavile prema aerodromu u Finiksu. Neverovatna iskustva do poslednjeg trenutka – to je Sedona. 🙂
Triš je podelila sa mnom da je imala dubok osećaj da je moćno seme posađeno tokom našeg ritrita sa Mohanđijem.
Ostaje da tek vidimo rezultate neverovatne energije koju smo generisali tokom ovog programa. Svi smo bili naštimovani i transformisani ovim iskustvom. Rekla mi je da su naučnici dokazali da gusenica i leptir imaju potpuno drugačiju DNK, iako leptir nije ništa drugo do gusenica koja je izašla iz svoje čaure. Ovo je tako inspirativno i zaista verujem da Joga i sve prakse koje podržavaju duhovno buđenje zaista menjaju našu DNK.
Ostavljam vas uz ovu misao. 🙂
Sve što ostaje je večna zahvalnost i predavanje…
S ljubavlju,
Devi Mohan
Originalni tekst možete pročitati ovde.
Devi Mohan Blog na srpskom 